Srbija i Balkan

Amerika i dalje neće Mandića i Kneževića u vlasti Crne Gore

Američka ambasadorka u Crnoj Gori smatra da će učešće u vlasti grupa ili lidera koji odbijaju da osude rusku agresiju, odbijaju da podrže sankcije EU protiv Rusije, odbijaju da poštuju suverenitet susednih zemalja poput Kosova, drastično omesti napore Crne Gore u ostvarenju njenih evropskih aspiracija
Amerika i dalje neće Mandića i Kneževića u vlasti Crne Gore© R.R./ATAImages

Sjedinjene Američke Države (SAD) veoma su zabrinute zbog izveštaja da bi novu vladajuću koaliciju u Crnoj Gori mogle da čine stranke i lideri koji se aktivno protive evroatlantskim vrednostima.

To je podgoričkim "Vijestima" kazala ambasadorka SAD u Crnoj Gori Džudi Rajzing Rajnke, odgovarajući na pitanje kako gleda na moguće formiranje manjinske vlade koju bi iz parlamenta, bez učešća u njoj, podržavala koalicija Za budućnost Crne Gore (ZBCG), te da li bi sarađivali s takvom vlašću.

"Realnost je takva da će učešće u vlasti grupa ili lidera koji odbijaju da osude rusku agresiju, odbijaju da se zalažu za prava Ukrajine, odbijaju da podrže sankcije EU protiv Rusije, odbijaju da štite prava manjina i odbijaju da poštuju suverenitet susednih zemalja poput Kosova, drastično omesti napore Crne Gore u ostvarenju njenih evropskih aspiracija", istakla je Rajzing Rajnke.

Ona je navela da se stav SAD o formiranju vlade nije promenio.

"Podržavamo brzo formiranje vlade koja je privržena evroatlantskim vrednostima, predstavlja multikulturnu Crnu Goru, pouzdani je NATO saveznik, snažno podržava Ukrajinu i nastavlja aktivno da radi na integraciji u Evropsku uniju", poručila je ambasadorka.

U poslednjih nekoliko sedmica, u političkim i medijskim krugovima spekulisalo se da bi uskoro u Crnu Goru trebalo da dođe zvaničnik Stejt departmenta Gabrijel Eskobar. Međutim, u poslednjih nekoliko dana spekulacije su bile da on ipak neće doći. "Vijesti" nisu mogle da provere te navode.

Britanska ambasada u Podgorici ima nešto blaži stav prema najavama da će vlada biti napravljena uz glasove ZBCG. Oni su "Vijestima" indirektno saopštili da će Ujedinjeno Kraljevstvo (UK) sarađivati s novom vladom u meri u kojoj ona bude delila vrednosti i interese te zemlje.

Koalicija ZBCG trebalo bi, prema poslednjim informacijama, da iz Skupštine podrži kabinet Pokreta Evropa sad (PES), demokrata, Socijalističke narodne partije (SNP) i dve koalicije albanskih stranaka, Albanskog foruma i Albanske alijanse.

Zauzvrat bi trebalo da dobiju funkciju šefa parlamenta, koja će joj, između ostalog, omogućiti članstvo u Savetu za odbranu i bezbednost i time pristup podacima NATO-a. Ta koalicija se protivila članstvu države u tom vojnom savezu, kao i sankcijama EU Rusiji, koje je uvela i Crna Gora.

Učešću ZBCG u vlasti međunarodni partneri su se i do sada protivili, prvenstveno SAD, ističući u više navrata da im ta koalicija nije saveznik, te da se "raduju saradnji s vladom čiji članovi podržavaju pristupanje Crne Gore EU, jedinstvenu podršku NATO-a Ukrajini, građansku prirodu države..."

Da se stav saveznika nije promenio, bez obzira što je plan da koalicija ZBCG, koju čine partije doskorašnjeg Demokratskog fronta (DF), ne bude u izvršnoj vlasti, govori i jučerašnje saopštenje Demokratske partije socijalista (DPS) o dan ranije održanom sastanku opozicionih prvaka s diplomatama država Kvinte (SAD, Francuska, Nemačka, Velika Britanija i Italija) i predstavnicima Delegacije EU.

Iz DPS-a kažu da su diplomate na sastanku ponovile "nepromenjen stav da očekuju formiranje vlade koja je na liniji evropskih i evroatlantskih vrednosti, i koja može predstavljati pouzdanog partnera zemljama Kvinte i EU".

ZBCG bi, osim funkcije prvog čoveka parlamenta koja bi mogla da pripadne Andriji Mandiću, trebalo da dobije 20 odsto od ukupnog broja političkih imenovanja u upravnim odborima kompanija u državnom vlasništvu, kao i oko 12 odsto od ukupnog broja ambasadora iz političke kvote.

Milan Knežević je sinoć u emisiji "Načisto" na TV Vijesti rekao da im je Spajićeva ponuda načelno prihvatljiva, ali da je potrebno da se preciziraju detalji koalicionog sporazuma. Tvrdi da od mandatara nisu čuli ništa u vezi "bezbednosne uloge" ZBCG u vlasti.

Prema nezvaničnim saznanjima "Vijesti", deo koalicionog sporazuma koji mogući saveznici nameravaju da potpišu trebalo bi da bude i rekonstrukcija vlade, odnosno ulazak ZBCG u nju do početka 2025. godine.

Međutim, još nije definitivno poznato kako će izgledati kostur izvršne vlasti i ko će dobiti koje pozicije u njoj. Plan je, saznaju "Vijesti", da ona ima 18 ministarstava i četiri potpredsednička mesta.

image