Prosvetni radnici u Srbiji sigurno neće uskoro moći da računaju na plate koje imaju njihove kolege u Evropi, ali bi do kraja sledeće godine trebalo bar da zarađuju kao prosečan građanin Srbije. To bi trebalo da im obezbedi protokol koji je prošlog četvrtka usvojila Vlada Srbije, a koji ima za cilj da se početna plata nastavnika, odnosno zaposlenog sa sedmim stepenom stručne spreme izjednači sa prosečnom platom u Srbiji do 1. januara 2025. godine.
Četiri reprezentativna sindikata su prihvatila predlog Vlade Srbije, ali su mnogi prosvetni radnici nezadovoljni, jer sumnjaju da će dogovor biti ispoštovan s obzirom da je dat dug rok, a da će u međuvremenu biti održani izbori, što znači da im je vlada u trenutnom sazivu dala obećanje, a da bi tek neka sledeća trebalo da ga ispuni.
Prosečna plata u Srbiji je u julu bila 83.781 dinara (715 evra), a plata nastavnika koji je tek počeo da radi je oko 625 evra, kaže predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Dobrivoje Marjanović za RT Balkan. On napominje da je zahtev sindikata bio da se zarade nastavnika odmah usklade sa prosečnom platom, ali da je Vlada ponudila ovo prelazno rešenje, kao kompromis, jer u ovom trenutku nema mogućnosti za usklađivanje koje su prosvetari tražili.
"Mi smo insistirali da se to desi odmah, ali pošto su nam rekli da za to u budžetu nema novca, onda smo odredili ono što je moguće i realno, a to je da se urade dodatni rebalansi budžeta sledeće godine i da se praktično 1. januara 2025. plata početnika u obrazovanju, nastavnika, izjednači sa republičkim prosekom. Najava države je da će u decembru sledeće godine prosečna plata biti 950 evra, što po sadašnjem kursu znači 110.000 dinara", kaže Dobrivoje Marjanović.
To bi trebalo da bude i početna plata za nastavnike u srpskim školama, koja trenutno, većini deluje kao san. Na apsurdnu situaciju nedavno je skrenuo pažnju direktor jedne beogradske srednje škole, kada je rekao da učenici čim dobiju diplomu trogodišnje škole mogu da računaju na platu koja je veća od profesorske, neretko i od direktora obrazovne ustanove u kojoj su se školovali - naročito kada su u pitanju zanatska zanimanja poput zavarivača, tesara, pekara ili mesara. To dosta govori o položaju prosvetnih radnika u našoj zemlji, ali i ogoljuje razloge zbog kojih je sve slabije interesovanje za fakultete koji obrazuju nastavnike.
"Zato smo došli u situaciju da se mladi retko odlučuju za nastavničke fakultete, da ih na pojedinim smerovima možemo izbrojati na prste jedne ruke. Taj trend bi trebalo da se promeni. Insistirali smo da se, za početak plata početnika, zarad kvaliteta u obrazovanju, izjednači sa prosečnom zaradom, da bi kvalitetna deca došla i radila u školi, što je sve ređi slučaj", kaže predsednik USPRS.
On napominje da bi to bio "početni položaj i da bi se i ostale zarade starijih kolega uskladile sa tim iznosom".
"Mi imamo dvostranu priču, s jedne strane čujemo kako nam država ide napred, kako smo ekonomski sposobni, a u pregovorima nam iz Ministarstva finansija kažu da nema dovoljno novca. Mi ćemo i u narednom periodu insistirati da i srpski prosvetari dođu na nivo da plata početnika bude 20 odsto viša od republičkog proseka. Uglavnom su u svim zemljama plate u prosveti niže u odnosu na zarade u privredi, ali im se garantuju zarade za oko 20 odsto veće od prosečnih, što je pristojno. Želimo da budemo slični onima u okruženju, a tu ne treba parametar da nam bude ni Crna Gora, jer je mnogo manja i ekonomski slabija, nego da mi težimo onome što imaju Slovenija ili Hrvatska", smatra Dobrivoje Marjanović.
Prema podacima koje su prikupili u Uniji sindikata prosvetnih radnika Srbije, kada je u pitanju region, niže plate od nastavnika u Srbiji imaju samo prosvetni radnici u Severnoj Makedoniji(545 evra) i Bosni i Hercegovini (640 evra).
Sve ostale kolege, od Crne Gore (811 evra), preko Rumunije (918), Bugarske (930 evra) i Hrvatske (1.178 evra) do Slovenije (1.500 evra) zarađuju više.
Činjenica je da ni u regionu, prosvetni radnici nisu zadovoljni platama, ali većina ipak ima primanja koja su iznad proseka i dovoljna za pristojan život. Tako, na primer, profesor u muzičkoj školi u Hrvatskoj, sa 18 godina staža ima platu od oko 1.300 evra, što je skoro duplo više u odnosu na zaradu profesora u srpskim školama. Uz osnovnu zaradu, osim radnog staža, dobijaju i dodatak na smenski i prekovremeni rad i plaćen im je honorar za sve preko norme.
A šta država u ovom momentu nudi prosvetnim radnicima?
Nudi već najavljeno povećanje plate od 10 odsto od januara, kao i uvećanje naknade za odeljenske starešine od januarske plate sa četiri na sedam odsto. Predviđeno je i povećanje koeficijenta po osnovu stručnog usavršavanja i profesionalnog razvoja nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika od januarske plate – za pedagoškog savetnika pet odsto od osnovne plate, za samostalnog pedagoškog savetnika sedam odsto od osnovne plate, za višeg pedagoškog savetnika 10 odsto od osnovne plate, za visokog pedagoškog savetnika 12 odsto od osnovne plate. Vlada je ponudila i da u 2024. godini, poveća koeficijente za zaposlene u školama za vannastavni kadar.
Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija, koji je deo Sindikata radnika u prosveti Srbije, međutim, kaže da su sindikati ovim protokolom dobili samo obećanje, a da nema nikakve garancije, da će ono biti i ispunjeno s obzirom da nam predstoje izbori i da će potom biti formirana nova vlada.
"Forum je jedini podigao glas protiv protokola. Posebno zameramo našim kolegama, predsednicima sindikata i ljudima koji su učestvovali u pregovorima što su uopšte najavljivali protest, a očigledno da nisu imali mogućnost da izvedu štrajk. Pozivanje na štrajk, pa odustajanje na jedan ovakav način, gde ništa od onoga što ste zahtevali praktično niste ni dobili, je veoma loša poruka. Pitanje je da li će ono što je obećano biti ispunjeno, jer ne postoje garancije. Svedoci smo da će doći do izbora i pitanje je kakve obaveze ima neka nova vlada da ispoštuje neki Protokol koji je potpisala prethodna vlada", kaže Aleksandar Markov.
On smatra da bi država trebalo da ima razumevanja da prosečna plata ne bi trebalo da bude cilj zaposlenima u prosveti.
"Realna plata ne bi smela da bude ispod 120.000 dinara, da bi nastavnik mogao da živi dostojanstveno i da bi mogao da preživi sa svojom porodicom, a da ne mora da razmišlja o nekim alternativnim poslovima, već da može da se posveti toj deci u školi. Veliki broj nastavnika radi i privatno, a kada su razapeti na dve ili tri strane, postavlja se pitanje efikasnosti na tom poslu u školi", smatra Markov.
On kaže da su kolege nastavnici jako nezadovoljni i da se osećaju izigrano, zbog toga što su predstavnici četiri reprezentativna sindikata prihvatili protokol Vlade Srbije.
"Da sam premijer i ja bih sve obećao, ali da sam predsednik reprezentativnog sindikata, ništa ne bih poverovao. Oni su poverovali i sada se pozivaju da je obaveza svake naredne vlade da sprovede protokol, a naše pitanje je šta će biti ako ne sprovedu. Zato smatramo da bi četiri osobe koje su potpisale taj protokol trebalo da podnesu ostavke", kaže Markov.
On ukazuje da postoji samo obećanje Vlade Srbije, ali da sindikati odustajanjem od štrajka gube pregovarački potencijal i snagu koja bi im obezbedila da mogu da "pritisnu" Vladu da to obećanje ispuni.
"Imamo samo obećanje da će se raditi na tome. Pregovaramo o nekom imaginarnom iznosu, jer u ovom trenutku znamo tek koliki je prosek plate za jul ove godine. Nejasno je da li će se zarade uskladiti sa prosečnom platom u 2023. ili iz nekog meseca sledeće godine. Koje su garancije da će ti razgovori otpočeti i kako će ih sindikati naterati da sprovedu dogovor", navodi Markov, dodajući da su to sve otvorena pitanja na koja bi sindikalni predstavnici trebalo da odgovore.
On smatra da cilj prosvetnih radnika uopšte ne bi trebalo da bude prosečna plata, imajući u vidu da je reč o građanima koji imaju fakultetsko obrazovanje, koji rade odgovoran posao i imajući u vidu činjenicu da je sve manje mladih zainteresovano da radi u prosveti, pa je i nemoguće pronaći nastavnike za pojedine predmete.