Smajlović: O'Brajen dobro poznaje region, posetio Srbiju odmah posle 5. oktobra

Novinarka Ljiljana Smajlović rekla je povodom stupanja na dužnost Džejmsa O'Brajena na mesto pomoćnika državnog sekretara SAD zaduženog za Evropu i Evroaziju, da je on dobar poznavalac regiona i iskusan diplomata koji ne mora da se dokazuje i kome nije stalo da predstavlja Ameriku kao svetskog policajca.

Što se tiče politike koju će da sprovodi, Smajlović kaže da na to svakako neće uticati kakve je poteze povlačio posle Dejtona ili Rambujea.

"Za nas je u ovom momentu bitno da Džim O'Brajen dobro poznaje region. On zna glavne igrače, on je čovek koji je 2000. godine smenio Roberta Gelbarda na mestu glavnog čoveka za Balkan. Iz činjenice da je on još 1995. pisao dejtonski ustav, odnosno Ustav BiH, sa Holbrukom još 1995, da je bio u Rambujeu, da je bio važan deo tima Medlin Olbrajt, iz toga ne možemo da izvučemo zaključak kako će se on ovde ponašati sada", izjavila Smajlović za "Kosovo onlajn".

Ona podseća da je bilo i onih koji su s nevericom dočekali sadašnjeg ambasadora SAD u Beogradu Kristofera Hila zbog njegove prošlosti. 

"Setite se Kristofera Hila. Ljudi u Srbiji, koji su se nadali  da će dolazak Kristofera Hila, arhitekte NATO bombardovanja, da označi oštriju politiku Vašingtona prema Srbiji su se prevarili. Došao je čovek koji provodi sadašnju američku politiku prema Srbiji i nikakav njegov politički bagaž na to nije utucao. U stvari, čak mislim da ljudi koji su bili najtvrđi prema nama u vreme Miloševića, da oni nemaju opterećenje da se dokazuju ovde da 'neće Srbima popuštati'", kaže Smajlović.

Ona ističe da je O'Brajen bio prvi američki diplomata kome su srpske vlasti dozvolile da se pojavi u Beogradu odmah posle 5. oktobra.

"Dosovska vlast nije htela da prvi dođe Bil Montgomeri, jer je on bio čovek koji je finansirao opoziciju, koji je bio izvođač neposrednih radova. O'Brajen je imao potpuno drugačiji stav, nimalo arogantan, simpatičan i u to vreme Džim O'Brajen i američki Stejt department su voleli da predstavljaju stvari da su oni zaslužni za pobedu DOS-a i za pad Miloševića", kaže Smajlović.

Ona podseća da je O' Brajen stigao u Beograd posle 5. oktobra kao prvi američki izaslanik i u prvoj izjavi je poručio: "Mi nismo ovo radili da bi Kosovo dobilo nezavisnost".

"Da li nas je slagao? Nije nas slagao. On je govorio ono što je tada bila američka politika, a ja sam uverena da je američka politika uvek bila da se Kosovu prizna nezavisnost, samo vam oni to neće uvek reći. Dakle, postoje postupni koraci, mi ne možemo da stavimo ruku u vatru šta je sada američka politika. Ali ako je suditi po primeru Kristofera Hila, to što je Džim O'Brajen bio važan deo tvrdog američkog stava prema Srbiji i pre i posle Miloševića ne mora da znači da će on povlačiti ove ili one poteze", kaže Smajlović. 

Smajlović kaže da O'Brajen važi za dobrog diplomatu i službenika, koji će da izvršava zvaničnu politiku. 

"Za nas je po mom mišljenju neka prednost što on zna ljude. Ne mora da se dokazuje i neće poverovati svemu što mu različiti ljudi govore. Mi nećemo moći da promenimo njegov stav prema Srbiji, čini mi se da će on, isto kao i Hil, u nastupu imati mekani pristup. On nije arogantan, kao neki njegovi prethodnici. Kada je nasledio Gelbarda izgledalo je kao - evo potpuno nove američke politike samo zato što je O'Brajen imao drugačiji pristup. On je jedan ljubazan čovek koji nikome ne gura prst u oko, kome nije stalo da predstavlja Ameriku kao svetskog policajca, nego kao demokratsku državu koja se trudi da donese demokratiju i da bude fer prema svim igračima i da bude pošten broker u balkanskim sukobima", naglašava naša sagovornica.

Dodaje da se ne može zaključiti za šta će se O'Brajen sada zalagati na osnovu njegove biografije.

"Pretpostavljam da će tu vrstu nastupa da neguje i sada, što ne mora da znači da će američka politika biti mekana, ali sigurno znači da ništa ne možemo da pročitamo iz njegove biografije pa da zaključimo za šta će se on sada zalagati. On je šraf u mehanizmu Stejt departmenta i Bele kuće za uticanje na ove prilike i on će to da radi onako kakva je sada politika i neće govoriti: ja sam 1996. bio tog i tog mišljenja. Na njega neće uticati kakve je poteze povlačio posle Dejtona, Rambujea, kao što nije mogao ni da utiče na odluku o američkom priznanju nezavisnosti Kosova, ali sam sigurna - i da je mogao, da ona ne bi bila drugačija bez obzira što mu je prva poruka u Beogradu bila 'nismo mi vas bombardovali da bismo Kosovu dali nezavisnost, a posle se ispostavilo da nas jesu bombardovali da bi Kosovu dali nezavisnost", zaključuje Smajlović.