Uslov da koalicija Za budućnost Crne Gore (ZBCG) učestvuje u budućoj vlasti jeste da se obaveže na podršku potpunoj usklađenosti sa spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije, što podrazumeva nastavak podrške sankcijama Rusiji, uz poštovanje svih međunarodno preuzetih obaveza i ugovora, proizilazi iz nacrta sporazuma o formiranju vlade, u koji su podgoričke "Vijesti" imale uvid.
U dokumentu piše da će buduća izvršna vlast biti fokusirana "na jasan programski kurs", i da će njena spoljnopolitička orijentacija biti utemeljena "na aktivnom i kredibilnom" članstvu Crne Gore u NATO, punoj posvećenosti EU integracijama, ubrzanom procesu pristupanju države EU...
U dokumentu se navodi i da će izvršna vlast dalje razvijati "prijateljsku saradnju sa svim susednim državama priznatim od Crne Gore", jačati ulogu države u multilateralnim inicijativama i organizacijama i da je to jedan od principa rada koji će osigurati "uspešnost 44. vlade".
U dokumentu piše da Ustav jasno propisuje vrednosti o čijem poštovanju će se potencijalni konstituenti vlasti obavezati.
Rečeno je i da će oni sprovoditi standarde u okviru procesa EU integracija.
"Jasno smo definisali i uskladili stavove oko spoljne i bezbednosne politike s EU i NATO", dodaje se u dokumentu.
Prema poslednjim informacijama, ZBCG bi trebalo da iz Skupštine, bez učešća u vladi, podrži kabinet Pokreta Evropa sad (PES) i partija koje su bile na njegovoj izbornoj listi, Demokrata, Socijalističke narodne partije (SNP) i dve koalicije albanskih stranaka - Albanskog foruma i Albanske alijanse.
Nacrt sporazuma poslat je partijama, koje je trebalo da se do sinoć izjasne o njemu i pošalju eventualne primedbe.
Nakon što dokument bude usaglašen, stranke će se odrediti o njemu na partijskim organima, nakon čega bi svi trebalo da ga potpišu i da se pristupi izboru vlade.
Takođe se među principima koji bi trebalo da osiguraju uspešnost buduće vlasti navode podrška implementaciji najavljenog programa Evropa sad 2.0 "uvek s fokusom na očuvanje stabilnosti javnih finansija", zaduženje "s obzirom na to da u naredne četiri godine dospeva na naplatu iznos veći od dve milijardi otplate dugova koji se odnose na period pre 2020. godine", i izbori u pravosuđu.
"Vijesti" su u petak objavile da bi, prema draftu, PES-u u novoj vlasti trebalo da pripadnu funkcija predsednika vlade, deset ministarstva, kao i pozicija potpredsednika Skupštine.
Demokrate bi trebalo da dobiju mesto zamenika predsednika vlade, potpredsednika, četiri ministarstva, kao i funkciju potpredsednika parlamenta.
SNP bi trebalo da pokriva dva ministarska mesta, Albanska alijansa jedno, za Albanski forum predviđena je pozicija potpredsednika s resorom i još jedno ministarstvo, dok bi predstavnik Saveza građana CIVIS trebalo da bude na mestu potpredsednika vlade.
Za NSD je određena pozicija šefa parlamenta.
Ambasadori Zapada negoduju zbog funkcije Mandića
Prema nezvaničnim saznanjima "Vijesti", PES trenutno ne namerava da odustane od formiranja manjinske vlade uz parlamentarnu podršku ZBCG, iako SAD i ostali međunarodni partneri imaju rezerve prema tome.
Iz PES-a nisu zvanično odgovorili "Vijestima" na pitanje ostaju li u manjinskom aranžmanu sa ZBCG, nakon preksinoćnje poruke ambasadorke SAD u Crnoj Gori Džudi Rajzing Rajnke, da su veoma zabrinuti da bi vladajuću koaliciju mogle da čine "stranke i lideri koji se aktivno protive evroatlantskim vrednostima".
Izvor blizak najužem rukovodstvu PES-a rekao je da mandatar za sastav vlade i lider PES-a Milojko Spajić preuzeo odgovornost za to ko će mu biti partneri.
"On uživa veliku podršku Zapada, i napraviće proevropsku vladu. Teško je da će sklopljeni dogovor o vlasti biti promenjen, jer nikome od budućih konstituenata to nije u interesu”, naveo je sagovornik "Vijesti".