Kardinal Alojzije Stepinac dobro je znao šta se događa u Pavelićevoj NDH od samog početka stvaranja te marionetske države, kada su ustaše u logore smrti odvodile mnogobrojne Srbe, Jevreje i Rome.
Ne samo to, zagrebački arhivi čuvaju i spise da je kardinal zdušno izvršavao naredbe poglavnika Ante Pavelića i kada je on donosio naredbe o teroru i slanju ljudi u logore, navode "Večernje novosti" i dodaju da poseduju dokumenta koja nesumnjivo potvrđuju zločinačku ulogu "blaženog" kardinala.
I dok je Vatikan upravo otvorio vrata arhiva koji čuva najpoverljivija akta iz perioda ratnog, "Hitlerovog pape", što je rezultiralo otkrićem da je Pije HII bio informisan o logorima smrti, još se kriju ili nisu objavljeni svi spisi koji rasvetljavaju ulogu Stepinca.
Uprkos nastojanjima Zagreba, a naročito hrvatske katoličke crkve da prikriju istinu, "Novosti" navode da je Stepinac, na zahtev Pavelića, u "Katoličkom listu", na prvoj stranici, preneo poglavnikovu "Vanrednu zakonsku odredbu od 26. juna 1941. u kojoj je proširena osnova za sve vrste progona u NDH, te ozakonjena masovna hapšenja i deportacije u logore".
Još se apelovalo na sveštenstvo da "odredbu treba proglasiti sa propovedaonice, kada se narod u punom broju sakupi u crkvi".
Dokumenti koje je istražio jedan od vodećih hrvatskih istoričara Ivo Goldštajn otkrivaju da je talas masovnih hapšenja Srba u Zagrebu počeo 22. juna 1941. Tada su se proširile glasine da se na veliki pravoslavni praznik, Vidovdan, 28. juna, Srbi navodno spremaju na opšti ustanak protiv NDH.
Nakon tih vesti, Pavelić je zapretio svima koji šire "lažne vesti", a naredio je da njegovu naredbu objave sve novine i da se na radiju čita tri puta dnevno.
"Bio je to znak da krene nemilosrdna hajka na one koji nisu bili po volji ustašama, hapšenja i izbacivanja Jevreja i Srba iz stanova i slanje u prvi logor na tlu NDH, Danicu kraj Koprivnice", podseća Goldštajn.
Teror je bio strašan, a bio je rezultat i blagonaklonosti crkvenih krugova, koji su i sami objavljivanjem Pavelićeve naredbe učestvovali u pripremi zločina. Stepinac je sve to pažljivo pratio, ali se nije suprotstavio teroru i samoj činjenici da nevini ljudi završavaju u logorima, već je sugerisao Paveliću da metode hapšenja i odvođenja budu "nešto humanije".
Stepinac je predlagao da se onima koji se šalju u logor "omogući da spreme najnužnije stvari, da završe obaveze prema porodici i poslu, a da se slanje ne obavlja u prenatrpanim, plombiranim vozovima".
"Dakle, mogu se ljudi deportovati, ali humano", pojašnjava Goldštajn.