Samit Berlinskog procesa u Tirani, koji se održava danas, okupio je lidere zemalja regiona, visoke zvaničnike Evropske unije, kao i lidere vodećih evropskih zemalja.
Berlinski proces, koji je započet 2014. godine na inicijativu tadašnje nemačke kancelarke Angele Merkel, za cilj ima "podsticanje saradnje na prostoru Zapadnog Balkana, razvoj projekata koji povećavaju povezanost u regionu i razvoj dobrosusedskih odnosa", u kontekstu evrointegracija balkanskih zemalja.
Samit u Tirani je u mnogim regionalnim i zapadnim medijima predstavljen kao "veliki povratak" Berlinskog procesa u prvi plan, nakon što je on poslednjih godina u određenoj meri gurnut u drugi plan u odnosu na drugu i po mnogo čemu sličnu regionalnu inicijativu, Otvoreni Balkan, koju su 2019. godine pokrenule Srbija, Severna Makedonija i Albanija. Crna Gora, Bosna i Hercegovina i "Kosovo" nisu pristupili tom projektu, ali su predstavnici Sarajeva i Podgorice prisustvovali na nekoliko sastanaka kao posmatrači.
Ta inicijativa je, ipak, poslednjih meseci zapala u krizu, u velikoj meri izazvana pogoršanjem situacije na Kosovu i Metohiji i zahlađenjem odnosa između Beograda i Tirane. Poslednji samit te inicijative održan je početkom septembra 2022. godine, a trenutno nema indikacija kada će biti organizovan sledeći.
Albanski premijer Edi Rama, jedan od osnivača i glavnih zagovornika Otvorenog Balkana, u julu je izjavio da je to bila "inicijativa koja je nastala iz potrebe da se unapredi Berlinski proces i ispunila je misiju zbog koje je stvorena. Sada moramo da se u potpunosti posvetimo samo Berlinskom procesu koji će se održati u Tirani", što je protumačeno kao "početak kraja" tog projekta.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tom prilikom rekao da "ne veruje da je albanski premijer baš tako rekao" i pozvao ga da dođe u Beograd kako bi o tome razgovarali, dok je Skoplje nije komentarisalo Raminu izjavu. Albanski premijer je u međuvremenu, zajedno sa Hrvatskom, pozvao na uvođenje sankcija protiv Srbije nakon incidenta u Banjskoj 24. septembra.
Otvoreni Balkan od početka na udaru kritika iz EU
Nije tajna ni da je inicijativa Otvoreni Balkan, i pored pozitivnih reakcija i podrške koja je stigla iz Vašingtona, naišla na hladan prijem u pojedinim evropskim prestonicama, koje su joj prebacivale da, za razliku od Berlinskog procesa, ne uključuje sve države i teritorije koje činu tzv. zapadnobalkansku šestorku.
U tom kontekstu bi trebalo posmatrati želju evropskih država, pre svih Nemačke, da se Otvoreni Balkan potisne u korist inicijative koja dolazi iz Brisela i Berlina.
"Stvar je manje više jednostavna. To je želja Nemačke da vrati svoj proces i da aktivnom nastupom da do znanja da ima interese u ovom regionu. To je i u interesu EU, kako bi vratila kredibilitet i ojačala svoj geopolitički položaj, kao i da pokuša da održi proevropski entuzijazam koji je u opadanju", kaže diplomata Zoran Milivojević za RT Balkan.
On dodaje da je tu prisutna i senka Ukrajine, odnosno želja da se čitav region uključi u zapadnu sferu interesa, kako bi se smanjio uticaj Kine i Rusije.
Na pitanje zašto je u prvom planu sada Berlinski proces a ne Otvoreni Balkan, Milivojević kaže da je taj proces od početka bio predvođen Nemačkom, dok je Otvoreni Balkan autohtoni proces u interesu balkanskih zemalja, nezadovoljnih sporim procesom evrointegracija, koje su želele da pokažu inicijativu.
"Tu je došlo do protivljenja Brisela da se išta ovde dešava bez njih i njihovog mešanja. Otvoreni Balkan nije uspeo da zatvori krug ulaskom Crne Gore i Bosne i Hercegovine", naglašava on.
Stevica Deđanski iz Centra za međunarodnu saradnju kaže da Otvoreni Balkan od početka nije imao podršku u Evropi zato što nudi perspektivu balkanskim zemljama, a to mnogima nije u interesu.
"Nemačka očigledno ne želi da se Balkan razvije, oni ne podržavaju onu izreku 'Balkan balkanskim narodima'. Otvoreni Balkan spaja ljude, a Berlinski proces to pokušava to uspori", kaže on.
Deđanski naglašava da je Otvoreni Balkan od početka bio pre svega ekonomski, a ne politički proces, kao i da je on pokrenut u interesu građana balkanskih zemalja.
"Ja se nadam da će Otvoreni Balkan dobiti podršku naroda, koji će pritisnuti svoje vlade, zato što oni od toga imaju interese. Otvoreni Balkan bi trebalo da ponudi nešto konkretno, kao što je najavljivano."
Zoran Milivojević smatra da su glavni ciljevi samita u Tirani da pokaže da je ovo prostor koji "pripada" Zapadu, odnosno da je reč o zapadnoj interesnoj zoni, kao i da na Balkanu ne mogu postojati procesi mimo Brisela i Zapada u celini.
On naglašava da je zanimljivo i to što se proces održava u albanskoj prestonici, koja je članica NATO-a i koja je, prema njegovim rečima, poslednjih godina postala neka vrsta produžene ruke Nemačke, ali i Zapada.
"To vidimo i u Savetu Bezbednosti UN. Ona je 100 odsto lojalna zapadnim interesima, ali je i stabilnija od drugih zemalja na ovim prostorima sa izuzetnom Srbije, koja za to nije pogodna zbog svoje nezavisne spoljne politike".
Milivojević dodaje da je još jedan faktor koji bi trebalo uzeti da se sledeće godine održavaju izbori za Evropski parlament, zbog čega evropski zvaničnici imaju još jedan interes da ostvare neki spoljnopolitički uspeh. "Oni žele da pre izbora markiraju interesne pozicije Zapada na ovim prostorima."
Samitu su prisustvovali, između ostalih, predsednik Francuske Emanuel Makron, nemački kancelar Olaf Šolc, kao i vodeći zvaničnici Evropske unije – predsednica Komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel. Srbiju na samitu predstavlja premijerka Ana Brnabić, a među učesnicima se nalazi i premijer tzv. Kosova Aljbin Kurti.