Vojna saradnja Srbije i Kine: Šta bi Vojska Srbije mogla da kupi od Pekinga?

Do sve većeg okretanja i oslanjanja Srbije na NR Kinu, kada je u pitanju nabavka sistema naoružanja, dolazi zbog onemogućavanja isporuke sistema iz Ruske Federacije. Zbog međunarodnih sankcija uvedenih Rusiji, ali i pretnji političkog zapada upućenih Srbiji, deo naručenih platformi, tačnije helikoptera Mi-17, Mi-35 i sredstava PVO "pancir-S1" neće biti isporučen našoj zemlji bar još neko vreme.

U tom kontekstu treba posmatrati i prisustvo ministra odbrane Republike Srbije Miloša Vučevića, u okviru značajne delegacije predvođene predsednikom Aleksandrom Vučićem, na samitu povodom decenije projekta "Inicijativa pojas i put" koji se danas i sutra održava u Pekingu.

Na marginama ovog samita, Vučević je sa potpredsednikom Centralne vojne komisije razgovarao o novim ugovorima, odnosno daljoj saradnji u segmentu naoružanja i vojne opreme.

Iako iz opravdanih razloga ostaje nepoznanica koji su to sistemi bili predmet razgovora, prema najavi samog ministra akcenat je stavljen na nabavku sredstava protivvazduhoplovne odbrane i višenamenskih bespilotnih letelica (BPL). Zbog toga deluje da će u narednom periodu doći do nabavke dodatnih sistema PVO FK-3 i radara H-200, kao i izviđačko-borbenih besposadnih vazduhoplova CH-92A i CH-95, budući da se sve navedene platforme već nalaze u operativnoj upotrebi Vojske Srbije.

FK-3 i moguće alternative "panciru"

FK-3 je sistem PVO srednjeg dometa, tačnije izvozna varijanta HK-22, sa smanjenim dometom od 100 kilometara, koji je isporučen Srbiji 2022. godine i nalazi se u operativnoj upotrebi 250. raketne brigade za PVD (protivvazduhoplovna dejstva). Vojska Srbije trenutno raspolaže jednim divizionom FK-3, kog čine četiri raktne baterije sastavljene od po tri lansirna vozila i jednog radarskog sistema H-200.

Reč je o platformi za dejstvo po gotovo svim vazdušnim ciljevima uključujući borbene avione, helikoptere, bespilotne letelice, krstareće i balističke rakete na srednjim dometima i visinama do 27 km. Lansirno vozilo se sastoji od teške šasije u konfiguraciji 8h8 na koju je montirano četiri lansirne cevi, za lansiranje raketa sa poluaktivnim radarskim navođenjem.

Kada su u pitanju domaće oružane snage, nema sumnje da FK-3 trenutno predstavlja najsposobniji sistem, zbog čega je nabavka dodatnih baterija ili bar raketa sasvim izvesna.

Međutim problem se javlja kada je u pitanju zaštita lansirnih vozila i radara u slučaju borbenih dejstava. Naime, prilikom nabavke prve ture kineskih sredstava PVO, bilo je predviđeno da FK-3 i artiljerijsko-raketni sistem za PVD "pancir-S1" budu integrisani, tačnije da se omogući zajednički rad, pa bi u sklopu toga ruska sredstva bila zadužena za odbranu kineskih od dronova, lutajuće municije, precizno vođene municije i sličnih pretnji iz vazduha.

Imajući u vidu da je Vojska Srbije opremljena sa 12 lansirnih vozila FK-3, kao i činjenicu da na raspolaganju ima svega jednu bateriju "pancira-s1" koja se sastoji od šest borbenih jedinica, očigledno je da ovaj broj nije dovoljan za pokrivanje svih baterija FK-3. Srbija je naravno poručila još dve baterije "pancira", ali kao što je gore navedeno usled složene geopolitičke situacije vreme njihove isporuke je upitno.

Alternativa itekako postoji, pa bi opisani susret i razgovor dva zvaničnika mogao rezultirati i eventualnom nabavkom kineskih sistema FK-1000 i FK-2000, kako bi se nadoknadio broj potrebnih sredstava za zaštitu. U pitanju su takođe artiljerijsko-raketni sistemi za PVO za dejstvo po ciljevima na malim i srednjim visinama, odnosno kratkim i srednjim dometima.

Obe verzije bazirane su na teškoj šasiji nosaču u konfiguraciji 8h8, na kojoj je montirana obrnuta kupola opremljena protivavionskim topovima, kutijastim lanserima za dejstvo raketama zemlja-vazduh, sistemom upravljanja vatrom, osmatračkim i nišanskim radarima.

Vertikalni domet se kreće između 50 m i 10 km za FK-1000, odnosno 15 m i 12 km za FK-2000, dok su najveći horizontalni 22 i 25 kilometara. Oba sistema su nastala kombinacijom komponenti sa "tunguske", "pancira" i "tora", a po svojim tehničko-taktičkim karakteristikama gotovo da ne zaostaju za "pancirom", zbog čega bi bili dobro rešenje i za srpsku vojsku.

Segment bespilotnih letelica

Kao što je već pomenuto jedinice RV i PVO Vojske Srbije, konkretno 335. izviđačka eskadrila u sastavu 98. vazduhoplovne brigade raspolažu BPL kineske proizvodnje, konkretno CH-92A i CH-95. Reč je o višenamenskim bespilotnim letelicama koje spadaju u klasu MALE (Medium-Altitude Long-Endurance), tj. srednjeg plafona i duge autonomije leta.

Mogu se koristiti za obavljanje širokog spektra zadataka kao što su izviđanje, prikupljanje obaveštajnih podataka, korekcija artiljerijske vatre, kao i dejstvo po oklopnim vozilima, sredstvima artiljerije i živoj sili neprijatelja.

Autonomija leta iznosi oko 10 sati u slučaju CH-92A i 20 sati kod CH-95, dok je maksimalna udaljenost od komandne stanice 200, odnosno 250 kilometara. Pored boljih letnih i taktičkih karakteristika CH-95 ima i znatno veće dimenzije od CH-92A. Obe letelice osposobljeni su za nošenje vođenih raketa i bombi, na spoljnim podvesnim tačkama za preczino dejstvo po ciljevima na zemlji.

Interesantno je da je Srbija prvi strani korisnik pomenutih kineskih daljinski upravljanih vazduhoplova, a sudeći po pozitivnim iskustvima i rezultatima ostvarenim prilikom prikaza i vežbi, kupovina dodatnih BPL je vrlo verovatna. Takođe, dodatan razlog za dalju nabavku ovih letelica, konkretno CH-92A, je bliskost tehničko-taktičkih karakteristika sa BPL domaće proizvodnje "pegaz" i najavljeni transfer tehnologija na srpski vazduhoplov.

Upravo bi dalji razvoj "pegaza" mogao da bude još jedna od tema o kojima se razgovaralo, budući da su konstruktori iz NR Kine još od 2020. godine uključeni u taj proces. Saradnja sa kineskim partnerima će definitivno unaprediti sposobnosti i opremljenost Vojske Srbije, pogotovo u vremenu kada je vojna saradnja sa Ruskom Federacijom gotovo onemogućena usled sve većih pritisaka sa Zapada. Ostaje da vidimo u kojoj meri će se potencijalni planovi realizovati i da li će u bliskoj budućnosti možda doći i do proširenja saradnje na segment kopnene vojske.