Proces protiv predsednika Republike Srpske Milorada Dodika osmišljen je sa idejom da se zabrani političko delovanje demokratski izabranog predsednika, a u cilju otimanja imovine RS, saglasni su sagovornici RT Balkan.
Suđenje koje je u ponedeljak počelo protiv Milorada Dodika i v. d. direktora Službenog glasnika Miloša Lukića, zbog "nesprovođenju odluka Kristijana Šmita", kojeg u RS ne priznaju, ima samo tu svrhu, kaže Dodikov savetnik Ognjen Tadić.
"Ideja onih koji su pokrenuli ovaj proces je uklanjanje Dodika iz političkog života, kako bi se uklonila, u ovom trenutnu najvažnija prepreka, a nakon toga bi se obeshrabrile i ostale potencijalne prepreke, u cilju otimanja imovine RS i njenog prepisivanja na Bosnu i Hercegovinu", ukazuje Tadić.
Njegovo mišljenje deli i analitičar Anđelko Kozomara koji navodi da je "i laiku jasno da je reč o klasičnom političkom, a nikako pravnom procesu".
"Očekuje se da će na prvom ročištu tužilaštvo podneti zahtev da se optuženima izrekne zaštitna mera zabrane obavljanja delatnosti kojom se bave. To je i osnovni cilj čitave ove farse od suđenja. Dodik dobija izbore 20 godina na raznim nivoima u RS i BiH, pa ne mogu da ga uklone na drugi način nego ovakvim pravnim nasiljem", naglašava Kozomara.
Slučaj protiv Dodika i Lukića sa sobom vuče brojne "zanimljivosti", navodi Kozomara za RT Balkan.
"Ni najiskusniji pravnici u BiH ne pamte da se jedan pravosudni slučaj u ovoj zemlji odvijao sa takvom brzinom kao ovaj protiv Dodika i Lukića - za samo dva meseca završena je 'istraga', napisana optužnica, najpre vraćena iz suda na doradu, potom prihvaćena, i suđenje je počelo", kaže Kozomara i dodaje:
"Poređenja radi, suđenje Atifu Dudakoviću, komandantu Petog korpusa Armije BiH za ratne zločine nad Srbima, kada je ubijeno 300 civila i spaljena imovina u pet opština Zapadne Krajine, iako o svemu postoje video-snimci i brojni drugi materijalni dokazi, nikako da počne u tom istom sudu iako je optužnica podignuta još 2018. godine."
Sve sami kurioziteti
Zanimljivo je, ukazuje Kozomara, da je već određen i sudija koji će suditi predsedniku Srpske.
"U pitanju je iskusni sudija Mirsad Strika, ali je nevolja što on već 31. decembra, po sili zakona, mora u penziju. Pojavljivanje u sudu tokom izjašnjavanja o krivici bilo je samo formalnost, ali će prvo ročište pred Strikom biti izuzetno zanimljivo", navodi Kozomara ističući:
"Naime, Dodik je optužen za potpisivanje ukaza o Zakonu o nesprovođenju odluka samozvanog Visokog predstavnika Kristijana Šmita, koji je usvojila Narodna skupština Republike Srpske. On, znači, nije ni donosilac, pa čak ni predlagač tog zakona. Bude li dokazano da predsednik republike jednostavno ima obavezu da potpiše zakone koje usvoji skupština, onda nema krivičnog dela."
I prema rečima Ognjena Tadića, nelegalne i nelegitimne strukture, koje su osmislile ovu pravnu farsu u cilju otimanja imovine RS, predvodi Kristijan Šmit koji nije imenovani visoki predstavnik.
"Njegove akcije pokušaja uticanja na krivični zakonik niti su legalne, niti su legitimne, niti su ustavne, niti su u skladu sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i osnovnim slobodama", navodi Tadić.
Kako kaže Dodikov savetnik, sve ovo vratiće se kao bumerang onima koji su organizovali čitavu akciju.
"Da je BiH prava država - na optuženičkoj klupi bi sedeo Kristijan Šmit zbog toga što je u više navrata izvršio napad na ustavni poredak, organizovao oružane grupe koje je 'uvozio' u BiH i falsifikovao isprave, tačnije, učestvovao u falsifikovanju isprava na osnovu kojih se predstavlja kao visoki predstavnik", ukazuje Tadić i dodaje da je očigledno da niko iz Sarajeva ne želi da BiH bude prava suverena država.
Zasviraj, Šmite, pa i za pojas zadeni
Srpska narodna poslovica "Zasviraj, pa i za pojas zadeni", kao ni mnoge druge umotvorine, očigledno nisu omiljene Šmitu, pa ne zna kada je dosta.
Postoji, međutim, dokument koji neki smatraju "nevažnim" - Dejtonski mirovni sporazum na osnovu kojeg BiH i postoji u ovom obliku i sa ovim uređenjem.
Kozomara ukazuje da prema Ustavu BiH ne postoji mogućnost da Šmit donese izmenu krivičnog zakona - sve i da je imenovan za visokog predstavnika, a nije, što je druga zanimljiva činjenica ovog procesa.
"Druga zanimljiva polemika pred Sudom BiH biće o donosiocu izmena i dopuna KZ BiH. Autor izmena je nemački turista Kristijan Šmit, a Ustav Bosne i Hercegovine kaže da sve zakone i sve njihove izmene i dopune može da donosi isključivo Parlamentarna skupština BiH. Dakle, Kristijan Šmit, čak da je i legalno izabrani visoki predstavnik nije imao pravo da nameće izmene zakona", naglašava Kozomara.
Za proces koji se vodi Tadić kaže da će "vreme pokazati da to suštinski nije suđenje predsedniku Miloradu Dodiku i Milošu Lukiću, kao direktoru Službenog glasnika".
"Predsuda će, kakva god ona bila, presuditi ovakvoj Bosni i Hercegovini, kakva danas još postoji", naglašava Tadić, dodajući:
"Zašto se stalno pitaju šta će Republika Srpska uraditi ako joj osude predsednika i otmu imovinu? Treba pitati one koji su to namerili zbog čega to čine i zašto time dovode u pitanje Dejtonski mirovni sporazum, a samim tim u opasnost i čitavu Bosnu i Hercegovinu."
Kako navodi Kozomara, Sud BiH ima idealnu priliku da pokaže u ovom predmetu tri stvari: da je nezavisna institucija kojoj američki ambasador ne može da piše presude, drugo - da li je BiH država u kojoj zakone i propise donose institucije i organi države i, na kraju, da li je Šmit legalni pisac zakona.
"Svetskim centrima moći Dodik je zasmetao jer je prvi političar sa ovih prostora koji je stao pred njih i rekao im u lice da su okupatori i kolonijalni upravnici. Vrhunac svega je što im ne dozvoljava da imovinu otuđe od Republike Srpske i prenesu je na BiH. Bošnjački političari sve to znaju, ali su navikli da 30 godina sve njihove probleme rešavaju stranci, pa se nadaju da će i ovaj, koji se zove Milorad Dodik, takođe rešiti stranci", navodi Kozomara i dodaje:
"Većini Bošnjaka, na njihovu žalost, usađena je osmanska svest da je cela BiH samo njihova i da oni treba da vladaju čitavom državom, a ne samo sa 51 odsto teritorije, koliko im je, zajedno sa Hrvatima, pripalo Dejtonskim sporazumom."
Postoji, međutim, i u Republici Srpskoj "peta kolona", koja bi da se okoristi, ne razmišljajući da to može trajno da naškodi svima.
"Na žalost, u ovu pravosudnu i političku lakrdiju, kojom komanduju Nemačka, SAD i Velika Britanija, uključio se i deo opozicije, koja vidi šansu da na ovaj način posle dve decenije dođe na vlast", kaže Kozomara ističući da je najvažnije jedinstvo, kako bi se zaštitio Dejton, a a samim tim i Republika Srpska, ali i BiH.
Sarajevska pravna farsa dolazi iz kuhinje Zapada, a Šmit u ulozi glavnog kuvara, očigledno pokušava da u ovaj "bosanski lonac" (koji već ima dosta mirođija, nije baš lako jelo i ne može svako da ga svari), doda sastojke koji će definitivno izazvati mučninu. Pitanje je, kome će, nakon kusanja ove čorbe biti muka?!