Sudbina dva medijska zakona u Srbiji – Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona o elektronskim medijima – odlučena je na sastanku koji je juče održan u sedištu OEBS-a u Beogradu i oni će se sutra naći na stolu vlade. Tako je, makar, saopštila Vlada Srbije nakon što je prošle nedelje iznenada odustala od njihovog usvajanja koje je i tada bilo najavljeno.
Jučerašnjem sastanku su prisustvovali ambasador Misije OEBS-a u Srbiji Jan Brat, premijerka Ana Brnabić, ambasador Evropske unije u Srbiji Emanuel Žiofre, ambasadorka Kraljevine Norveške Kristin Melos, predstavnici UNS-a, NUNS-a, ANEM-a, Saveta za štampu, Asocijacije onlajn medija, Udruženja RAB Srbija, SINOS-a i Lokal presa.
Prema rečima učesnika, sastanak je trajao čak sedam sati i na njemu je izvršena revizija svih članova medijskih zakona.
Šta je bilo sporno u ovim zakonima?
Fama o članu broj 122
Iako se brojne rasprave vode o spomenuta dva medijska zakona, nijedna njihova verzija nije izašla u javnost.
Prethodnih dana najviše negodovanja u prozapadnim korporativnim medijima bilo je zbog člana 122 Zakona o elektronskim medijima.
Kako prenose ovi mediji, član koji je za njih sporan propisivao je da, ukoliko dođe do spora o ceni emitovanja između operatora (TV kanala koji proizvodi program) i emitera (kablovske mreže koja dotični kanal kupuje i emituje), sumu za plaćanje određuje Regulatorno telo za elektronske medije (REM).
Direktor SBB-a Milija Zeković izašao je u javnost sa ocenom da bi takve izmene zakona mogle potpuno da obustave poslovanje SBB-a, "a da Srbijom zavlada još veći mrak".
"Mislim da javnosti mora da bude jasno da ovakav potez vlasti direktno ugrožava ne samo poslovanje SBB-a, nego i građane Srbije koji žele da se slobodno informišu", kaže Zeković.
Sličnu ocenu, kojom se između interesa privatnog vlasnika i interesa javnosti stavlja znak jednakosti, dao je i član radne grupe za pisanje zakona Rade Veljanovski,
"Ja razumem da je pažnju javnosti privukao taj detalj, iznenadio je sve, postoje mediji čiji su interesi mogli da budu ugroženi, kad je ugrožen interes medija, ugrožen je interes javnosti", kaže Veljanovski - koji je, inače, učestvovao u izradi projektne dokumentacije TV N1 za konkurs za nacionalnu frekvenciju...
Kako je potvrdio, na spomenutom sastanku u OEBS-u dogovoreno je da "sporni" član bude izbačen iz zakona.
Redosled kanala
Prema informacijama sa sastanka, rasprava se vodila i o članu zakona kojim se određuje redosled kanala na daljinskom upravljaču televizora. Navodno, zakon je predviđao da se na prvim brojevima nađu tri kanala Radio televizije Srbije, a potom i ostali kanali sa nacionalnom frekvencijom.
Ovom rešenju su se usprotivili predstavnici jednog privatnog emitera, koji su istovremeno i operateri, tj. vlasnici, televizija bez nacionalne frekvencije, smatrajući da im se time otežava posao.
Preciznije: Kablovski operater SBB deo je grupacije Junajted medija u kojoj su i televizije N1 i Nova S, dnevni list "Danas"..., rečju, mediji koji i predvode kampanju za pisanje medijskih zakona po njihovom ukusu, to jest, meri.
Prema rečima Veljanovskog, dogovoreno je da će po redosledu prvo biti kanali RTS-a, "jer je to evropski standard i protiv toga se ne može".
Dakle, može da se zaključi, izbačen je deo koji je tiče ostalih kanala sa nacionalnim frekvencijama. Pa će na privlačnijim mestima pri vrhu liste, umesto kanala koji sad imaju nacionalnu frekvenciju, moći da se nađu, na primer, TV kanali koji pripadaju kompaniji Junajted medija.
Sve ovo i upućuje na zaključak da je privatni (korporativni) interes da se plati jeftinije i naplati skuplje predstavljen kao javni interes i političko pitanje u koje je potom umešan i inostrani, preciznije, zapadni faktor.
Članovi Saveta REM-a
Zakon predviđa i nove uslove za imenovanje članova Saveta REM-a, ali kako su ranije naveli nadležni, postojeći sastav je već izabran i ne može biti smenjen dok im ne isteknu mandati.
Međutim, prozapadni deo javnosti traži da aktuelni članovi podnesu ostavke, kako bi bio izabran nov sastav po novim uslovima.
Dogovoreno je da odredba o promeni celog sastava REM-a uđe u zakon, a da se te odredbe primenjuju za godinu dana. O tome da li je po Ustavu da neko dobije otkaz iako je izabran na čitav mandat, odlučiće Ustavni sud.
U Zakonu o javnom informisanju i medijima ostaće odredba kojom se određuje kao uslov za učešće na državnim konkursima za projektno finansiranje da medij nije kršio Kodeks novinara, o čemu odlučuje Savet za štampu, odnosno njegova Komisija za žalbe.
U pitanju je samoregulatorno telo koje je ušlo u zakon i postalo uslov za dobijanje državnog novca, iako je u pitanju udruženje građana čiju komisiju čine predstavnici prozapadnih medija, a koji ovu zakonsku odredbu mogu da koriste za svoj interes.
O ovoj odredbi zakona niko u prozapadnim medijima nije negodovao, niti je više spominje.
U zakonu će ostati odredba po kojoj Telekom, kao državni operater, može da osniva medije, ali se briše deo koji se odnosi na pravo lokalnih samouprava da osnivaju svoje medije.
Uprkos tome što je u evropskim zemljama dozvoljeno da država ima operatore koji su vlasnici medija, deo prozapadne javnosti u Srbije je negodovao i tražio da Telekom ne dobije to pravo.
Kao argument u svoju korist, navodili su da su u pitanju države koje su demokratski napredovale i imaju jake kontrolne mehanizme koji ne dopuštaju da se volja vlasti prenese preko tih medija, ali smatraju da Srbija nije dovoljno demokratska zemlja.