Umesto keksića uz čaj, jedna britanska baronesa poslednjih godina svima koji bi da je slušaju servira isključivo antisrpsku i antirusku propagandu, da ne kažemo baš – baroniše.
Džemkina i Rasimova ćerka koja je rodnu Tuzlu zamenila Londonom, a izbeglički status plemićkom titulom, poznata kao poslanica Doma lordova Armninka Helić, ponovo je u toj instituciji pričala o rodnoj Bosni i Hercegovini.
Da sama Arminka Helić Bošnjacima "vredi pešadijske brigade" što je svojevremeno isticao direktor Memorijalnog centra "Srebrenica" Emir Suljagić, baronica je i ovog puta potvrdila zatraživši da Britanija preuzme "veću odgovornost i zaštiti mir" na Balkanu, kako se "ne bi ponovila masovna ubijanja i silovanja kao 1990-ih godina".
Za Srbiju tvrdi da "nema dokaza da je partner u očuvanju teško stečenog mira", a Rusiju optužuje da "minira mir na Balkanu" i da "širom regije širi lažne informacije i često iskorišćava Srpsku pravoslavnu crkvu".
Ovo nije prvi put da Arminka lobira ne bi li Balkan ponovo stavila u fokus stranog intervencionizma. Svojevremeno, kako je to otkrio "Vikiliks", Helić je, (videlo se to u depeši američke Ambasade u Londonu) poručivala i da bi bilo "od velike pomoći da se Amerika više angažuje na Balkanu, kako bi stvari krenule napred".
Toliko joj je mrska ideja suvereniteta balkanskih zemalja, da je zvala i NATO da interveniše u BiH jer bi to "nateralo nacionaliste da se smire".
Možda bi takve ambicije žene koja za sebe tvrdi da je pobegla od rata, nekome bi mogle zazvučati previše militantno, ali njen cilj je, barem ona tako tvrdi - samo postizanje "mira i stabilnosti".
"Baronesa Helić ima bogato lično iskustvo sa ratom. Ona je došla u Veliku Britaniju nakon etničkog čišćenja u svojoj rodnoj zemlji čija su meta bile muslimanske zajednice u Bosni", pisali su tužne priče o njoj britanski mediji, dok je ona prepričavala kako je s porodicom pešačila do granice, skrivajući se od artiljerijske vatre.
U aplikaciji za azil, a onda i za državljanstvo je, kako neki šuškaju, navela da su joj sestre "ubili srpski četnici", iako se kasnije ispostavilo da su one itekako žive, te da je neke od njih, povela i u Britaniju.
A onda je dok je, kako tvrdi, prala sudove da bi se prehranila, počela je da studira na prestižnoj Londonskoj školi ekonomije.
Postala je zatim istaknuta savetnica lidera konzervativaca Vilijama Hejga, da bi se u međuvremenu, izborila i za plemićku, ali i političku titulu baronese, koja omogućava doživotno učešće u Gornjem domu britanskog parlamenta.
Slučajno ili ne titulu je dobila u istom danu kada je Parlamentu predstavljena još jedna baronesa, Nošina Mobarik iz Pakistana koja je takođe aktivna zapadna "junakinja" oblikovanja narativa o srebreničkom stradanju.
U tome joj je najviše pomogao njen rad u oblasti sprečavanja seksualnog nasilja u sukobima, gde se i zbližila sa holivudskom glumicom Anđelinom Džoli, rediteljkom filma "U zemlji krvi i meda" u kome je kroz priču o Bošnjakinji zaljubljenoj u srpskog oficira, falsifikovan i broj ubijenih Bošnjaka i broj silovanih Bošnjakinja, te se smatra jednim u nizu antisrpskih ostvarenja koji su stigli sa Zapada.
Srbi, koji su već navikli na srbomrzačku propagandu, zbog ovog filma međutim, nisu imali mnogo da izgube, ali je samu Anđelinu, rediteljski prvenac koštao braka.
Tako su bar tvrdili zapadni tabloidi, prenoseći izjave dobro obaveštenih prijatelja Breda Pita, po kojima je slavni glumac, za krah braka krivio upravo Arminku Helić sa kojom je Džoli, uz Kloi Dalton, osnovala i fondaciju za poboljšanje pristupa obrazovanju, pomoć izbeglicama i sprečavanju nasilja nad ženama. Helićeva je, kako se tada pisalo, Anđelini postala "asistent, savetnik i najbolja prijateljica".
"Bred je Arminku i Kloi nazivao vešticama koje su Anđelini isprale mozak. Pre nego što se Džolijeva sprijateljila sa njih dve, supružnici su zajedno donosili sve odluke, a onda su se u priči pojavile te žene i upropastile im brak", pisali su tada poznavaoci prilika među bračnim parom "Branđelina".
Možda je zajednička glavobolja koja spaja Srbe i holivudsku zvezdu jedan od razloga zašto se Bred (čija je inače prva uloga bila u filmu "Tamna strana sunca" sa Milenom Dravić), kako kažu, uvek osmehne kad mu se pomene Srbija?
Šalu na stranu, Helićeva je i pre nego što je šefa Hejga naterala da pogleda Anđelinin film, već izgradila imidž jedne od najmoćnijih britanskih političarki.
Jednako je efektno je, izgleda "ispirala mozak" i Hejgu, kao i slavnoj glumici, pa je tako ključno uticala da Britanija predloži donošenje rezolucije o Srebrenici kojim bi se Srbi, kako je bio njihov plan, proglasili za genocidan narod.
Rusi su, svojim vetom, blokirali donošenje ovog dokumenta u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.
No, uprkos tome što joj je glavna misija propala, Arminka Helić se, malo, malo pa oglasi u nekom od londonskih glasila, upozoravajući da Bosni, zbog Srba i Rusa preti rat.
Kako neki tvrde, upravo od nje je krenula i, naravno podmetnuta priča o potpuno izmišljenih 20.000 Albanki koje su, na na "Kosovu" silovali Srbi. I nedavna rasprava o Srbiji u američkom Senatu, takođe je, neki kažu, maslo, Helićeve i njenih satelita. Nije čudo da je, još pre dve godine branila i legitimitet "kolonijalnog upravnika" i samozvanog visokog predstavnika Kristijana Šmita - i to ni manje ni više nego u studiju Kristijan Amanpur.
"Kao članovi porodice i građani BiH ponosno smo na našu sestru i njen veliki uspeh. Ona je dragulj u BiH, a BiH drži i kao dragulj u svom srcu i svima nam je drago zbog velikog priznanja koje je dobila", svojevremeno se radovala jedna od Arminkinih sestara "koje su ubili četnici", Nizama Salihefendić, koja je inače, profesorka na Medicinskom fakultetu u Tuzli.
Svaki čovek na svetu, koji ima savest, "a pogotovo onaj koji je rođen u ovoj zemlji", na svakom mestu, prema rečima Salihefendićeve - pokušava da ispravi greške koje su napravljene prema BiH.
Arminka koja već godinama kojekoga poziva da interveniše u Bosni i Balkanu, i kako Milorad Dodik kaže "okuplja sve protiv Srba" - teško onda da je čovek koji ima savest.