Nacrt Rezolucije EP o KiM: Četiri mere ako se utvrdi odgovornost Beograda za napad u Banjskoj

Poslanici Evropskog parlamenta trebalo bi u četvrtak da se izjasne o nacrtu predloga "Rezolucije Evropskog parlamenta o nedavnim dešavanjima u dijalogu Srbija-'Kosovo'", dokumentu koji nije pravno obavezujući, a u koji je Tanjug imao uvid.

U dokumentu EP se u prilično oštrom tonu, povodom napada na tzv. kosovsku policiju 24. septembra, Beograd i Priština pozivaju na smirivanje tenzija, a od Evropske komisije i Evropskog saveta se traži da preduzmu mere protiv Srbije ukoliko se utvrdi da je bila direktno umešana u ta dešavanja i da vlasti u Beogradu nisu spremne na saradnju.

Od Evropske komisije se zahteva da zamrzne sredstva koja su Srbiji obezbeđena u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć III, ali samo ukoliko rezultati istrage pokažu da je Srbija bila direktno uključena u te napade.

U dokumentu se Evropski savet poziva da usvoji ciljane restriktivne mere, koje uključuju, ali se ne ograničavaju, na zamrzavanje imovine i zabrane putovanja, a usmerene su protiv, kako se tvrdi, "destabilišućih aktera" na severu KiM i navodnih vođa velikih mreža organizovanog kriminala.

"Savet se poziva da sledi primer Sjedinjenih Američkih Država i uvede ciljane mere protiv Milana Radoičića", navodi se u dokumentu.

EU da podrži istragu prištinskih vlasti o Banjskoj

U dokumentu, koji je sastavilo pet parlamentarnih grupa, obe strane se pozivaju da rade na smirivanju situacije na severu KiM i izbegavaju bilo kakvu retoriku ili akciju koja bi dovela do daljeg povećanja napetosti.

Evroparlamentarci apeluju na EU da podrži istragu prištinskih vlasti, uključujući podršku Euleksu i traže da se počinioci privedu pravdi bez odlaganja.

Prištinske vlasti se, sa druge strane, pozivaju da objave sve dokaze u vezi sa incidentom, a međunarodne institucije na KiM, uključujući Euleks, da procene dokaze.

Od Srbije se traži da spreči "svaki šverc oružja" preko administrativnog prelaza, a Priština da radi na otvorenoj trgovini za svu robu i usluge.

U dokumentu se osuđuje i, kako tvrde, raspoređivanje srpske vojske u blizini administrativne linije i traži od Beograda da, kako dalje navode, "povuče opremu, uključujući protivvazdušne sisteme i jedinice teške artiljerije".

Uz osudu dešavanja iz maja ove godine kada je napadnut Kfor, ta misija se poziva da uspostavi plan za obuzdavanje nereda na severu KiM sa, kako se navodi, čvrstim elementima koji mogu delovati kao odvraćanje u slučaju dalje eskalacije.

Istovremeno se pozdravlja odluka NATO-a da opremi Kfor težim naoružanjem kako bi imao veću borbenu moć.

Beograd i Priština se pozivaju na jačanje saradnje u borbi protiv organizovanog kriminala, a Kfor i Euleks da sprovode redovne zajedničke bezbednosne procene na severu KiM.

Izražava se žaljenje jer je beogradski sud odbio poziv Javnog tužilaštva u Beogradu za određivanje pritvora Milanu Radoičiću, s obzirom da, tvrde evroparlamentarci, postoji opasnost od njegovog bekstva, i s obzirom da je Radoičić preuzeo odgovornost za organizovanje napada 24. septembra.

Izražava se i zabrinutost zbog mogućnosti da svi akteri odgovorni za napad u Banjskoj ne budu izvedeni pred lice pravde.

Sprovesti sve dosadašnje sporazume

Beograd i Priština se pozivaju da osude sve oblike nasilja i provokacije, i da se uzdrže od svih akcija koje mogu dodatno da pojačaju tenzije, potkopaju mir i stabilnost u regionu. Od dve strane se traži da aktivno rade na mirnom rešavanju sporova kroz dijalog u kome posreduje EU.

Evroposlanici su pozvali i na odgovarajuću istragu o svim etničkim napadima širom KiM, uključujući napade na most u Bistrici i u Štrpcu na pravoslavno Badnje veče.

Oni su pozvali EU da ojača svoju ulogu posrednika u dijalogu Beograda i Prištine na Zapadnom Balkanu i da predloži nov, inovativan i uravnotežen pristup posredovanju između strana kako bi se prevazišao trenutni zastoj.

Apelovali su na visokog komesara za bezbednost i spoljnu politiku Žozepa Borelja i specijalnog izaslanika EU za dijalog Miroslava Lajčaka da unaprede dijalog na proaktivan način i podnesu izveštaj Evropskom parlamentu najkasnije do kraja 2023. godine.

Vlasti u Beogradu i Prištini pozivaju se da u potpunosti sprovedu Briselski sporazum od 27. februara ove godine (francusko-nemački plan), njegov Aneks za implementaciju (Ohridski sporazum) od 18. marta kao i sve prethodne sporazume, a Priština da bez daljeg odlaganja uspostavi Asocijaciju/Zajednicu opština sa srpskom većinom (ZSO), u skladu sa Briselskim sporazumima iz 2013. i 2015. godine, Ustavom "zemlje" i presudom Ustavnog suda iz 2015. godine.

Ističe se da je i dalje od ključnog značaja održavanje prevremenih lokalnih izbora u četiri opštine na severu KiM kako bi se ublažile napetosti i podstakle vlasti da obezbede puno učešće svih političkih partija na slobodnim, poštenim, demokratskim i mirnim izborima, a da se Srbi na KiM vrate u kosovske institucije.

S tim u vezi, Priština se poziva da pojača napore za reintegraciju Srba, kao i inicijative za uključivanje srpske zajednice u politiku Prištine.

Evropski savet se poziva da ukine mere uvedene protiv Prištine, a Evropska komisija se poziva da bude pošten posrednik u procesu normalizacije.

Beograd i mediji u Srbiji pozivaju se da se uzdrže od govora mržnje protiv građana KiM i "širenja laži o etničkom čišćenju i pogromima" na KiM, za šta, smatraju evroparlamentarci, ne postoje dokazi.

O predlogu nacrta Rezolucije evroposlanici će se izjasniti na sednici zakazanoj za četvrtak, a ovaj dokument kao i sve druge Rezolucije nije pravno obavezujući.

Članica Delegacije Srbije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope Elvira Kovač izjavila je za Tanjug, povodom tog dokumenta - u kome se, između ostalog, EU poziva da uvede mere protiv Srbije, poput onih uvedenih protiv tzv. 'Kosova' - da bi trebalo shvatiti da ta rezolucija nije obavezujuća i da je za uvođenje sankcija potreban konsenzus koji trenutno ne postoji među članicama.

"Trebalo bi shvatiti da ova rezolucija nije obavezujuća, šta god rekao EP koji je u poslednje vreme najkritičniji od svih evropskih institucija. Ako uporedimo Evropsku komisiju, Savet i EP, njihove rezolucije nisu obavezujuće i za konkretno uvođenje sankcija je potreban konsenzus koji trenutno ne postoji među članicama u vezi sa Srbijom", istakla je Kovač.