Predsednik Crne Gore i potpredsednik Pokreta Evropa sad (PES) Jakov Milatović izjavio je da on i njegov stranački kolega i mandatar Milojko Spajić nisu novi Milo i Momir.
On je tako odgovorio povodom poređenja koje se pravi između njih dvojice i nekadašnjih crnogorskih funkcionera Mila Đukanovića i Momira Bulatovića.
"Jakov i Milojko nisu novi Milo i Momir, niti je isto vreme, niti su iste okolnosti u kojima su oni zajedno obavljali važne državne funkcije, a onda u jednom momentu otišli na različite političke strane", pojašnjava Milatović u intervjuu za NIN.
Dodaje da uloga Mila i Momira ima karakter istorijske, sa svim dobrim i lošim stranama koje su pratile njihov rad. Napominje da su on i Spajić u poslednje tri godine uradili mnogo na demokratizaciji Crne Gore i njenom ekonomskom oporavku.
"To je ono što treba istaći, bez obzira da li smo u pojedinim situacijama imali drugačije poglede na određene teme. Važno je da i u narednom periodu, svako u okviru poverenja koje su mu poverili građani, radi na boljitku i prosperitetu države. Sve drugo je od manje važnosti, posebno političko-istorijsko romantizovanje našeg odnosa", kaže Milatović.
Odnosi sa Srbijom moraju da budu najbolji mogući
Predsednik Crne Gore napominje da odnosi sa Srbijom, nezavisno od političkih elita koje su u određenom trenutku na vlasti, moraju biti najbolji mogući.
"To osećaju i tako smatraju i građani u Crnoj Gori i građani u Srbiji. I to je i moja politika. Naši odnosi se, pre svega, baziraju na ekonomskoj važnosti, ali i na tradicionalnim istorijskim vezama naše dve države", kaže Milatović.
Dodaje da je stanje koje je nova vlast zatekla 2020. bilo jako loše i da čini sve da se to promeni na bolje, uz puno međusobno uvažavanje i razumevanje.
"Drago mi je da je upravo i moja poseta Beogradu doprinela normalizaciji odnosa. U međuvremenu je Srbija predložila ambasadora u Podgorici, a mi moramo da sačekamo formiranje vlade kako bismo uradili isto", pojašnjava.
Na pitanje da li je Beograd insistirao na ulasku koalicije "Za budućnost Crne Gore" u novu crnogorsku vladu, Milatović kaže da ne zna da li je neko insistirao na ulasku bilo kog političkih subjekta u novu vladu, ali on nije dobijao takve zahteve ni sa jedne strane.
"Da li je mandatar, ili neko drugi od učesnika u procesu formiranja vlade, imao te vrste zahteva - to je pitanje za njih. U principijelnoj ravni, više puta sam javno rekao da ne mogu da prihvatim da bilo koji politički subjekat koji je dobio poverenje građana može unapred biti isključen iz učešća u vlasti", smatra Milatović.
Govoreći dalje o odnosu sa ZBCG, Milatović kaže da ga ne sagledava kao odnos između dužnika i poverioca, iako je od te političke grupacije dobio podršku u drugom krugu glasanja na predsedničkim izborima.
"Okupljanje političkih snaga koje su imale dugogodišnji antirežimski karakter, pre drugog kruga predsedničkih izbora, rezultiralo je ubedljivom pobedom nad Milom Đukanovićem, čime je zaokružen proces političkih promena u Crnoj Gori", navodi Milatović.
Dodaje da konfiguracija političke scene u državi nužno zahteva da se, birajući potencijalne partnere, rukovodite zajedničkim vrednostima koje vas spajaju u određenom momentu.
"Za početak, svi zajedno moramo konstatovati da su se avgusta 2020. desile promene koje su imale istorijski karakter, kada je prvi put vlast u crnoj Gori promenjena na demokratski način, voljom naroda, nakon održanih parlamentarnih izbora", kaže Milatović.
Druga važna činjenica je, dodaje Milatović, da su na parlamentarnim izborima 2023, kao i na predsedničkim pre toga, nekadašnje opozicione političke snage ubedljivo porazile snage oko DPS-a.
"To navodi na zaključak da su građani pozitivno ocenili ono što je urađeno za to vreme, bez obzira na političke nestabilnosti i pokušaje bivšeg režima da stanje u državi prikaže kao loše. Zato je u procesu formiranja nove vlade bilo važno da se ne prenebregnu ove činjenice, te da se točak istorije, protiv volje građana, vrati unazad", zaključuje Milatović.