U 48. epizodi emisije "Relativizacija" Ljiljana Smajlović je razgovarala sa Vukom Jeremićem, nekadašnjim ministrom spoljnih poslova Srbije i predsedavjućim Generalne skupštine UN, a danas opozicionim liderom, predsednikom Narodne stranke i gostujućim profesorom na Fakultetu političkih nauka u Parizu.
Razgovor počinje aktuelnom temom broj jedan, a to je rat Izraela i Hamasa.
"Geopolitika je, kao i ekonomija, ciklična po svom karakteru i smenjuju se dobri i loši periodi, s tim što su u geopolitici oni duži i traju po nekoliko decenija. Mi smo sada u geopolitičkoj recesiji i bojim se da ćemo ostati u njoj do kraja ove decenije, a verujem i duže", objašnjava Jeremić.
U tim okolnostima, objašnjava, učestaliji su regionalni ratovi, pa i oni širih razmera, međunarodne organizacije postaju nefunkcionalne i "rat koji se dešava nije poslednji kojem ćemo biti svedoci u narednim godinama".
On upozorava da rat Hamasa i Izraela može da ima mnogo veće posledice za svetski mir nego rat Rusije i Zapada u Ukrajini.
"Ovo je, u najmanju ruku, stvar koja se može uporediti sa 11. septembrom, odnosno sa napadom Al Kaide na SAD", kaže Jeremić i dodaje da neki izvlače i paralele između Sarajevskog atentata 1914. i onoga što se trenutno događa.
Istina jednako činjenice plus kontekst, ističe gost emisije i objašnjava da zbog toga "postoje različite istine".
Nakon 11. septembra, ističe Smajlović, Osama bin Laden se pojavio sa pravnim i moralnim kontekstom da je netačno da su napadnuti civili, rekavši da su Amerikanci koji su stradali saučesnici svoje vlasti i da su imali pravo da ih pobiju. Ima li sličnosti u načinu na koji predsednik Izraela Isak Hercog kaže "nisu to civili, to su simpatizeri Hamasa", pita se autorka emisije.
Ne treba govoriti da je jedna istina superiorna u odnosu na druge, smatra Jeremić i navodi da je važno razumeti istinu iz nekih drugih cipela.
"Palestinska istina se ne sastoji samo od činjenice da se dogodio jedan zverski teroristički napad, već iz ukupnog konteksta palestinske situacije poslednjih 60 i više godina, ili 75 godina od uspostavljanja UN i proklamovanja da rešenje treba da bude uspostavljanje dve države, palestinske i jevrejske", poručuje Jeremić.
Kada su najvažnija državna pitanja na stolu, moramo da budemo kao jedno
Naftali Benet, nekadašnji premijer Izraela, nije želeo da kritikuje vladu posle napada 7. oktobra i poručio je "mi smo danas jedno, mi smo u ratu", podseća autorka emisije.
"To je uzor kako se treba ponašati u svetskoj politici kada ste mali narod koji je nasledio izuzetno teške okolnosti i koji ima neizbrisive bezbednosne izazove u regionu u kome živi. Dodaću i da je Netanijahu reagovao na sličan način, proglasio je ratni kabinet, sačinjen od vlasti i opozicije", ističe Jeremić.
Kaže da bi voleo da se iz tog primera nešto nauči i u Srbiji.
"Kada su najvažnija državna i nacionalna pitanja na stolu, moramo da budemo kao jedno. Hvala bogu da nismo suočeni sa terorističkim napadom, ali živimo u neposrednoj opasnosti, pogotovu deo građana Srbije koji žive na KiM. Kada je reč o KiM, mislim da bi bilo od presudne važnosti da u periodu koji je pred nama postignemo što je moguće šire jedinstvo", poručuje gost emisije.
Zašto napadi na Srbe na KiM ne dobiju na protestima opozicije i javnoj sceni mesto koje imaju na primer priče o honorarima glumaca, pita se Smajlović.
To je jedan od razloga zašto se Narodna stranka distancirala od nastavka učešća u protestima, odgovara Jeremić i dodaje da se ta "priča završila daleko od toga kako je krenula, to jest završila se pokušajem političke kapitalizacije onoga što se desilo".
Traže nam da priznamo 'Kosovo' da bismo ušli u EU
U Španiji nećete naći nijednu stranku osim separatističke baskijske ili separatističke katalonske koja će reći bilo koju reč suprotno onome što je pozicija španske države i španske vlade, navodi Jeremić.
"Hajde da pogledamo region. Pogledajte Albance i kako su oni reagovali na dešavanja u Banjskoj. Oni su krvavo zavađeni među sobom, a bili su svi kao jedan. Uzmite na primer Hrvatsku i ono što je za Srbe tragedija epskih razmera, a to je etničko čišćenje u Oluji. Oni su to proglasili Danom državnosti i po pitanju rata 1992-95. svi su manje-više kao jedan", ističe Jeremić.
Prema njegovim rečima, najvažnije četiri tačke oko kojih treba da postoji jedinstvo su: državno uređenje Srbije, kao matice srpskog naroda, vladavina prava i unutrašnje uređenje; spoljna i bezbednosna politika; prosveta i kultura; nacionalna ekonomija i demografija. Dodaje da po glavnim načelima Narodna stranka nudi viziju i pruža ruku svakome ko smatra da je potreban dogovor.
On dodaje da Narodna stranka nije antievropska stranka, ali želi na realan način da sagledava odnose Srbije i EU.
"Nije realno - i to postaje manje više očigledno svima - da Srbija postane član EU u nekoj doglednoj budućnosti. Dva su glavna razloga: Ne postoji politička volja u EU za proširenje i neke članice EU vrlo eksplicitno traže da Srbija prizna nezavisno 'Kosovo'. Drugim rečima, traže nam da priznamo 'Kosovo' da bismo ušli u EU'. To nije prihvatljivo. Sve i da taj uslov prihvatimo, ovo prvo bi ostalo na stolu", poručuje Jeremić.
Njegova stranka predlaže da Srbija traži razdvajanje političkih i ekonomskih integracija sa ciljem da što pre postigne standarde razvijenih evropskih država i postane član Evropskog ekonomskog prostora – koji čine članice EU i neke evropske države koje to nisu.
Odbacivanje francusko-nemačkog plana je od ključne važnosti
Za Jeremića je najrazumnije da se ujedine sve stranke prozapadne provenijencije, ali i da se ujedini državotvorna patriotska opozicija za izbore koji su pred nama - tako da imamo dve snažne, ideološki različite kolone.
Napominje da Narodna stranka sebe vidi kao deo državotvorne i patriotske opozicije.
"Ključna pitanja koja su pred nama i presudna za ove izbore su: jasno i nedvosmisleno odbacivanje francusko-nemačkog plana, okončanje svih radnji vezanih za eksploataciju i istraživanje litijuma u Srbiji, odbacivanje bilo kakve mogućnosti da se Srbijom upravlja kroz kvazikolonijalni odnos koji nam se spolja nameće i da izbori budu oslobođenje od kulta jednoumlja koji postoji u delu javnog prostora i u upravljanju državom", objašnjava sagovornik Ljiljane Smajlović.
On navodi da je deo funkcionera otišao iz Narodne stranke kada su jasno istupili protiv francusko-nemačkog plana i predložili referendum za njegovo odbacivanje.
"Demokratija ima svoje manjkavosti, ali sam uveren da to jeste način na koji treba voditi stranku, sutra državu. Iz stranke su odlazili oni koji se sa politikom stranke nisu slagali, a stranka je ostala na istom kursu", poručuje Jeremić.