Kako je Žižek zbog Palestine razbesneo Nemce

Slavoj Žižek, najprevođeniji slovenački pisac i superzvezda svetske filozofije, iskoristio je tu svoju ulogu da na otvaranju Frankfurtskog sajma knjiga u utorak veče progovori o aktuelnim događajima na Bliskom istoku.

Znajući da njegovo mišljenje odstupa od nekritičke podrške Izraelu koja provejava širom Evropske unije, Žižek se već na početku obratio zvanicama rečima da sačekaju sa aplauzom, jer će ih na kraju proći volja, što je publika prihvatila kao šalu i pljeskom nagradila kontroverznog slovenačkog filozofa.

Ali, čim je nastavio izlaganje, delu publike je ono preselo, jer je, iako je odmah osudio teroristički akt Hamasa 7. oktobra, u istom dahu problematizovao činjenicu da se svaka kritika izraelske politike prema Palestincima automatski žigoše kao antisemitizam, a uz to je osudio tretman Palestinaca koje "Izrael tretira kao problem". Pojedinci iz publike nisu oklevali već su ga istog trena optužili da je antisemita, pokušavajući da ga ućutkaju, prekinu ili bar oteraju sa bine. Među njima su prednjačili neki od nemačkih funkcionera iz gradskih ali i saveznih vlasti koji su, ni ne sačekavši da Žižek završi izlaganje, njegov nastup ocenili skandaloznim.

Bez ikakvih "ako i ali"

Tako je Žižek pošteno zapaprio svečano otvaranje 75. Frankfurtskog sajma knjiga (FKS), na kojem je Slovenija ove godine počasni gost. Verbalni duel između Žižeka i nekih od zvaničnih predstavnika Nemačke preraslo je u međunarodni skandal, izvestili su ljubljanski mediji. Za takvu "sramotu" nanetu Sloveniji optužili su i predsednicu države Natašu Pirc Musar koju su organizatori iz Frankfurta pozvali da otvori sajam, a ona je birala ko će od slovenačkih literata uveličati priliku za koju se Ljubljana pripremala godinu dana. Izabrala je Žižeka, ali on je odbio da ignoriše, kako je sam rekao, aktuelna dešavanja na Bliskom istoku. Istakao je da nema rešenja za Gazu bez knjiga, a kada je upozorio da je Izrael na putu da postane diktatura, zapravo se pozvao na izjavu poznatog izraelskog istoričara, profesora i pisca Juvala Nou Hararija, što nije umanjilo bes dela publike.

"Bezuslovno, bez ikakvih 'ako i ali', osuđujem napad Hamasa na Izraelce blizu granice sa Gazom. Izraelu priznajem pravo da se brani i odstrani pretnju. A ipak ne mogu a da ne primetim nešto neobično – istog momenta kada neko pomene da treba analizirati složenu pozadinu nastale situacije, odmah je optužen da opravdava ili podržava Hamasov terorizam", rekao je, između ostalog, Žižek i upozorio da je "nužno uzeti u obzir i situaciju u kojoj su se našli Palestinci poređenjem kompleksnog istorijskog konteksta palestinskog otpora".

"Neće biti mira na Bliskom istoku bez rešenja palestinskog pitanja. Rešenje nije truo kompromis odnosno 'prava mera' između dva ekstrema", smatra Žižek.

"Ne možete da poredite Hamasov teror sa onim što radi izraelska država", doviknuo je iz publike hesenski komesar za anitesemitizam Uve Beker. "Sramota je da to govorite, dok su danas ljudi ubijani i masakrirani", prekinuo je Beker Žižeka i drugi put, misleći na izraelske žrtve, na šta ga je filozof podsetio da "masovno ginu i stanovnici Gaze!", Palestinci.

"Ne možete da poredite te dve strane i relativizujete zločine Hamasa", besneo je Beker, na šta je Žižek ponovo uzvratio da "ne relativizuje" teroristički akt, da bi se trenutak kasnije narugao Bekeru tako što je na tom "primeru neuspelog dijaloga" ostatku publike objasnio "da ovako u praksi izgleda 'tolerancija'; ovo je logika isključivanja – da bismo gajili 'našu verziju različitosti', moramo prvo da odstranimo one koji misle drugačije".

Žižek je hesenskog komesara za antisemitizam još poučio da je čitanje knjiga ključ za razumevanje situacije na Bliskom istoku, i uopšte. Dodao je i da je terorizam uperen protiv Izraela protivan vrednostima Frankfurtskog sajma knjiga. Ali Beker to nije čuo – već je protestno napustio svečanost otvaranja sajma knjiga.

Bez poštede

Slovenački filozof je eksplodirao i zbog sramne činjenice da je iz programa sajma u poslednji čas povučena dodela nagrade palestinskoj književnici Adaniji Šibli.

Tokom Žižekovog izlaganja nizali su se protesti pojedinih zvanica iz nemačkog establišmenta, od kojih su mnogi istakli da je njegov govor bio "neprikladan za tu priliku". Neki su glasno protestovali i napustili "poprište", poput gradonačelnika Frankfurta Majka Jozefa, inače člana jevrejske zajednice u Nemačkoj. Gradonačelnik i njegovi istomišljenici, kada su shvatili da im ne uspeva da prekinu Žižeka, demonstrativno su napustili događaj.

Neki su se potom ipak vratili u salu u nadi da je Žižek odustao, ali kada su videli da je i dalje na podijumu i, vidno iznerviran, ne prestaje da drži predavanje o "ispraznim floskulama o dijalogu, koje slušamo svakodnevno", izašli su ponovo. Svejedno - na kraju je ipak požnjeo ovacije preostalih slušaoca.

Žižek nije poštedeo ni samu slovenačku predsednicu. "Ispravite me ako grešim", obratio se prisutnima, "samo jednom je izgovorila reč 'Palestinci'. Čuli smo samo litanije o Hamasu protiv Izraela. Izvinite, ali u tu situaciju morate da uključite i tri miliona Palestinaca."

Inače, bilo je planirano da uz slovenačku predsednicu ovogodišnji Frankfurtski sajam knjiga otvori i nemački kancelar Olaf Šolc, ali je on zbog "najnovije bliskoistočne krize" iznenada otputovao u Izrael. Umesto njega, okupljenima se obratila nemačka ministarka kulture Klaudija Rot koja se u svom govoru takođe dotakla aktuelnih dešavanja na Bliskom istoku, osudivši napad na žene, muškarce i decu. U Izraelu. Istakla je da "moramo kao društvo da izrazimo solidarnost sa Izraelom, i sa Jevrejima koji žive u toj zemlji".

Strasti, polemike i slogan

Bez obzira šta mislili o Žižeku, njegov govor o događajima u Gazi na otvaranju FKS 2023 u kontekstu nemačkog prostora, koji je samo nekoliko minuta ranije aplaudirao izjednačavanju kritike države Izrael sa antisemitizmom, hrabar je i neophodan, naglašava slovenački publicista Aljoša Harlamov. Što nije uverilo predsednika najveće slovenačke opozicione partije SDS Janeza Janšu koji je pozvao ministarku kulture Astu Vrečko (Levica) da podnese ostavku zbog Žižekovog govora u Frankfurtu kojim je "izazvao gnev i uznemirenje".

Nema sumnje da je Žižeku, kao i uvek, ponovo uspelo da raspali strasti i izazove polemike. Narugao se i sopstvenoj domovini, jer je javno upitao: "Koji idiot je smislio slovenački lajtmotiv ovogodišnjeg sajma ('Saće reči'). Saće? Znate li vi kako pčele žive? To je najtotalitarnije društvo koje možete da zamislite. Više od 80 odsto su žene koje su de fakto kastrirane, ne smeju polno da se razviju ni sazre, već samo rade."

Direktor Frankfurtskog sajma knjiga Jirgen Bos odazvao se na aferu rečima da se ovde radi o "slobodi izražavanja koju moramo da ostavimo da je takva kakva je, to je važno".

Žižek je tako ponovo iznenadio svoje poklonike. Neke prijatno, dok je druge razočarao, isto kao na početku rusko-ukrajinskog konflikta, kada se jasno postavio na stranu režima u Kijevu i u eseju koji je napisao za britanski Gardijan ponovio poznate fraze o "ničim izazvanom sukobu i ruskoj agresiji", čime je potvrdio epitet "korisne budale" u službi zapadnih intervencionista koje je često vatreno podržavao, naročito tokom bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine. Kritičari mu stoga prebacuju da je prevrtljivac spreman da zastupa potpuno oprečne stavove samo da bi ostao u žiži reflektora.

U Frankfurtu mu je taj poduhvat očigledno uspeo, a uz to je, možda i nehotice, podsetio taj deo Evrope na licemerje Zapada koji nije sposoban da osudi postupanje Izraela prema Palestinacima i palestinsku golgotu koja traje već više od pola veka.