Možda je petorka "velika", ali Srbija je ipak veća: Šta donose emisari u Beograd?

"Velika petorka", kako se u Srbiji nazivaju predstavnici Evropske unije, Amerike, Francuske, Nemačke i Italije, ponovo dolazi u Srbiju gde će se sastati sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

U istom danu U Njujorku se održava sednica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija posvećena Kosovu i Metohiji, na koju je isprva trebalo da putuje predsednik Srbije, ali je od toga odustao. Umesto njega putuje premijerka Srbije Ana Brnabić. Nije poznato da li je razlog takvoj odluci to što pre podne u Srbiju stižu predstavnici Zapada.

Poslednji put "velika petorka" u Beogradu je boravila u januaru i tom prilikom je donela tri pretnje ako Srbija ne prihvati francusko-nemački plan: prekid evropskih integracija, zaustavljanje i povlačenje investicija i ekonomske i političke mere protiv Srbije i njenog rukovodstva.

U međuvremenu, Srbija nije prihvatila ovaj plan koji je apsolutno u suprotnosti sa Ustavom Srbije.

Od poslednje posete predstavnika Zapada, koju u ime EU čini Miroslav Lajčak, Gabrijel Eskobar (SAD), Emanuel Bon (Francuska), Jens Pletner (Nemačka) i Frančesko Talo (Italija), desilo se više incidenata na severu Kosova i Metohije.

Srbi su bojkotovali izbore, pokušali su da spreče nove albanske gradonačelnike da nakon takvih nelegitimnih izbora preuzmu funkcije. Došlo je i do sukoba sa Kosovskim snagama bezbednosti koje su nelegalno ušle na sever da brane takozvane gradonačelnike. Svemu se pridružio i Kfor koji je intervenisao da zaštiti Albance, a ne Srbe.

Iako je bila očigledna namera Prištine da izazove incidente, prištinski premijer Aljbin Kurti iz svega je izašao sa minornim sankcijama, a Zapad je opet pozvao "obe strane" da se uzdrže od eskalacije.

Ovoga puta, kao novi povod za pritisak na Srbiju, biće upotrebljen događaj u selu Banjska od 24. septembra, kada su stradali trojica Srba i jedan prištinski policajac, saglasni su sagovornici RT Balkana.

Predstavnici Zapada ne mogu da donesu ništa dobro Srbiji

"Velika petorka" je u januaru u Srbiju donela ultimatum, a ova poseta je samo nastavak toga, kaže za RT Balkan naučni saradnik Centra za strateške alternative Aleksandar Mitić.

Naš sagovornik napominje da ovu delegaciju čine predstavnici zemalja koje su priznale nezavisnost tzv. Kosova, te da su početne pozicije u bilo kakvom razgovoru sa njima jasne. Zato, kaže Mitić, ne očekuje ništa pozitivno za Srbe i Srbiju od predstavnika Zapada.

"Da bi se Beograd uterao u to da prihvati primenu elemenata sporazuma, zemlje Kvinte, a pogotovo Nemačka koja stoji iza Kurtija, zajedno sa njim igraju vrlo prljavu igru koordinirane eskalacije situacije na KiM", kaže Mitić.

Kao rezultat takve primene sile prema Srbima na KiM, odnosno dovođenja Srba u beznadežnu situaciju, Beograd bi bio primoran da kao jedinu opciju prihvati delove predloga, napominje Mitić.

"Uspeli su u tome da eskaliraju situaciju do neizdrživosti za Srbe na KiM, dovodeći Beograd u izuzetno tešku situaciju, dok Priština nudi da napravi nekakvu vrstu Zajednice srpskih opština, ne po onome što je dogovoreno, već da bude prazna ljuštura bez svojih nadležnosti", ukazuje naš sagovornik.

Banjska samo izgovor, Zapad imao isti stav prema Srbiji i pre 24. septembra

Zapad i Kurti incident u Banjskoj koriste kao vrstu primera koja bi trebalo da pokaže da su Srbi i Srbija, kojima se otima teritorija agresor i da vrše teror nad jadnim Kurtijem, navodi Mitić.

"To  je jako bezobrazna zamena teza, koja sasvim očigledna za bilo koga ko iole realno sagledava situaciju. Pokušavaju da vreme podele na pre i posle 24. septembra, te da bi sada trebalo Beograd pritisnuti još više", napominje Mitić.

Pokušava da se predstavi da nakon Banjske Priština ima neku vrstu taktičke i moralne prednosti, a to je još jedna manipulacija Zapada, ukazuje naš sagovornik.

"Stav Zapada je identičan i pre i posle Banjske, ništa se tu nije promenilo. To je deo jedne te iste taktike. Koriste momenat koji su stvorili da dodatno pritisnu Beograd i da zatraže da primeni elemente ovog pogubnog plana kroz razne elemente", kaže Mitić.

Na sastanku sa Vučićem biće sasvim sigurno ponovljene određene mere koje su mu predočene i u januaru, ali će se verovatno govoriti ozbiljnije o učešću Srba na izborima i kako da se vrate u institucije.

Francusko-nemački plan, koji Zapad zove i Ohridski sporazum za Srbiju nije sporazum, jer ga nismo potpisali, kaže predsednik Odbora Skupštine Srbije za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun za RT Balkan.

"Zapad insistira da se njihov predlog ispuni u svim tačkama i mislim da će razgovor sa 'petorkom' biti u tom pravcu", kaže Drecun.

Dodaje da je bilo reči o tome da se, što je u javnost iznela Viola fon Kramon, pojave novi predlozi vezani za neke tačke sporazuma o kojima ne može da se postigne dogovor.

"Da li je pripremljena neka korekcija predloga, ne znam. Suštinski se ništa neće promeniti. Nepoznanica je i da li postoji neka izmena po pitanju Zajednice srpskih opština, to ćemo videti sutra", kaže naš sagovornik.

Veruje i da će "petorka" insistirati da se razreši slučaj Banjske do kraja, jer će od toga zavisiti da li će biti uvedene mere protiv Beograda.

Nakon sastanka u januaru, Vučić je kazao kako je predstavnicima Zapada oštro odgovorio na tri pretnje.

Ima li snage da im opet odgovori tako, ostaje da se vidi. Možda je petorka "velika", ali Srbija je ipak veća.