Izbori nisu ni raspisani, a već se posvađali: Gde je zapelo u dogovoru prozapadne opozicije

Gledajući istraživanja javnog mnjenja, prozapadna opozicija je shvatila da više šanse ima ako na izbore izađe u jednoj koloni, ali imajući u vidu njihove želje, to ne ide baš lako

Iako vanredni parlamentarni izbori još nisu raspisani i o njima postoji samo najava predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će biti održani 17. decembra, prozapadna opozicija "bacila" se na posao da ih dočeka spremno.

Međutim, umesto da pripremaju program, slogan, kao i da osmisle kampanju kako bi se približili biračima širom Srbije, a ne samo preko protesta "Srbija protiv nasilja" koji veštački pokušavaju da održe živim u Beogradu, oni već dele mandate.

Najpre su potpisali "Dogovor za pobedu", pokušavajući sebe da predstave kao pobednike nečega što još nije ni održano.

Potom su, vodeći se istraživanjem javnog mnjenja, shvatili da će bolji izborni rezultat ostvariti ako izađu u jednoj koloni.

A onda su predstavnici Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa, Zeleno levi front čija okosnica je "Ne davimo Beograd, Narodni pokret Miroslava Aleksića, Ekološki ustanak Aleksandra Jovanovića Ćute, Demokratska stranka, koalicija "Zajedno" i SRCE Zdravka Ponoša uspeli da se posvađaju.

Prema informacijama sajta "Nova", prozapadne stranke su krenule da prave jedinstvenu listu. Vodilja im nije bio program niti izborne ideje, već istraživanja javnog mnjenja o popularnosti njihovih stranaka.

Shodno rezultatima istraživanja, koje znaju samo oni, započeli su pravljenje dogovora o podeli mandata, iako izbori još nisu ni raspisani.

Tu je došlo do nesuglasica, valjda jer su shvatili koliko su pojedine stranke nepopularne među ljudima i da im rejting ide u minus.

Burno je reagovao predstavnik Demokratske stranke Dušan Kostadinović koji je napustio sastanak prozapadne opozicije, navodeći da je ponuda koju je od koalicionih partera dobio DS neprihvatljiva i uvredljiva.

Osim što su uspeli da se posvađaju, predstavnici ovih stranaka su uspeli i da se podele u tri kolone. Jedan blok čine SSP i Zeleno levi front, drugi Narodni pokret Srbije i Ekološki ustanak, a treći DS, "Zajedno" i SRCE.

"Nova" piše kako bi prvom bloku pripalo 50 odsto mandata, a drugom 35 odsto. Međutim, demokrate su nezadovoljne ovom raspodelom, jer smatraju da će prozapadna opozicija na novim izborima dobiti više glasova nego na prethodnim, te da bi taj ostatak u novih glasovima trebalo rasporediti ravnomerno.

Niko od predstavnika spomenutih stranaka nije izašao u javnost sa više detalja o pregovorima, a do decembra, ko zna koliko će još nesuglasica biti.