Terorističke pretnje i kontrole na granicama: Da li je bezbedno putovati u Evropu?

Aleksandar Seničić iz Udruženja turističkih agencija kaže za RTS, povodom pitanja bezbednosti đačkih ekskurzija i putovanja po Evropi posle sukoba na Bliskom istoku i uvođenja kontrole na granicama u EU, da to nisu okolnosti koje su izuzetno opasne ili teške za Evropu, ali da treba izbegavati okupljanja. 

Brojne evropske zemlje pojačale su kontrole duž svojih granica, čime pokušavaju da spreče krijumčare ljudi da koriste rute preko Balkana, da dovedu migrante u Centralnu i Zapadnu Evropu. Granične kontrole se uvode i zbog bezbednosti i povećane pretnje terorizma u Evropi zbog sukoba na Bliskom istoku.

"Pre svega, imamo Ministarstvo spoljnih poslova koje daje preporuke gde putovati, gde ne putovati, gde se procenjuje da ta bezbednosna situacija nije dovoljno dobra. U ovom trenutku mi takve procene za Evropu nemamo", navodi Seničić.

Ipak, upozorava da treba izbegavati veća okupljanja, da se ne treba pojavljivati tamo gde se dešavaju protesti, gde su masovne situacije kao što su koncerti, pa čak i utakmice, koje mogu da izazovu teroriste.

"Naravno, treba biti u kontaktu, kada se putuje, sa predstavnicima turističke agencije i uvek kod sebe negde imati kontakt našeg konzularnog predstavništva koje može najbolje da pomogne u datim okolnostima, ukoliko dođe do neke nepredviđene okolnosti", napominje Seničić.

Direktorka Zubotehničke škole u Beogradu, čiji su učenici napadnuti na ekskurziji u Veneciji, Ana Gajić objašnjava da je, kada je reč o odluci o organizovanju ekskurzije, bezbednost na prvom mestu, i da bez saglasnosti saveta roditelja ekskurzija ne može da se realizuje.

"Na savetu roditelja se predstavi ruta kojom se ide, koji su uslovi koje nam agencija pruža, kako će sve to da izgleda. Znači, vođa puta i direktor škole obave sastanak sa savetom roditelja. Roditelji su upoznati sa svim i prosto oni daju saglasnost i daju, da kažem, zeleno svetlo da li će se realizovati ili ne", dodaje Gajićeva.

Povraćaj novca 

Rim, Beč, Prag, Budimpešta, Ljubljana – u te gradove se najčešće putuje, ali su mnoge zemlje u zoni Šengena uvele kontrolu na graničnim prelazima. 

Seničić napominje da će to malo prolongirati putovanje i naterati građane da malo više čekaju, ali ne veruje da će to u nekoj većoj meri uticati na odluke ljudi da putuju.

"Ne verujem, iskren da budem, da će ta odluka predugo trajati. Verujem da, već ovih dana se priča o tome, da će se oročiti ta odluka na nekih 15-20 dana, dok traju ove tenzije u najvećoj mogućoj meri", dodaje Seničić.

Kada je reč o pravu na povraćaj novca za građane koji su platili aranžmane na Bliskom istoku, Seničić objašnjava da sve zavisi o kojoj destinaciji je reč.

"Ako govorimo o Izraelu, gde je proglašeno ratno stanje, formalnopravno apsolutno postoje svi osnovi da putnici dobiju kompletno povraćaj novca, to nije sporno. Tu jedino možemo zamoliti za malo strpljenja da se baš ne držimo tog zakonskog roka od 15 dana, jer ljudima u Izraelu, složićemo se, nije prioritet ovog trenutka da razmišljaju o povraćanju novca, ali svakako to mora da se realizuje u neko dogledno vreme", objašnjava Seničić.

Kad se govori o drugim destinacijama, nema formalnopravno nijednog osnova i razloga za povraćaj novca, van onih uslova koje propisuju opšti uslovi putovanja.

"Dakle, ukoliko putujemo u Liban, u Siriju, u Egipat, nema nikakvog razloga ovog trenutka za otkazivanje, s obzirom na to da je boravak na tim destinacijama apsolutno siguran", ističe Seničić.