Od nekoliko desetina do više stotina građana okupilo se juče u gradovima našeg regiona da pruži podršku Palestini i pozove na prekid sukoba i zaustavljanje stradanja civila u Gazi. Takve poruke čule su se iz Beograda, Sarajeva, Prištine i Podgorice.
Poruke mira, solidarnosti i zaštite civila trebalo bi da budu univerzalne ljudske poruke, ali kada im se doda politički i društveni kontekst onda izgleda da i kad pozivaju na mir i zaustavljanje stradanja svaki narod ovog regiona ima svoju istinu.
Odnosno svako sukob u Gazi i podršku palestinskom narodu vidi na drugačiji način.
Ni tu ne bismo mogli da stanemo pod istu zastavu jer teško da bi neki Beograđanin, na primer, stao ispod zastave s ljiljanima koja se koristila za Republiku BiH od 1992. do 1998. godine, ali i njenu vojsku, a koja se vijorila na skupu podrške Palestincima u Podgorici, kako su izvestili crnogorski mediji.
Gaza je provučena kroz balkanske, eks-jugoslovenske narative u kojima se, slučajno ili namerno, neke žrtve priznaju, a neke ne, o političkim zatvorenicima govori usred grada u kojima na desetine takvih čami u ćelijama gotovo bez ikakvih prava (Prištini), a poruka o multietničnosti šalje iz grada u kojem više niko ne pominje desetine hiljada svojih sugrađana koji su ga napustili (Sarajeva).
U podršci Gazi, ustvari, pokazali smo da su i naši sukobi, višedecenijski, itekako živi i da, izgleda, ne mislimo da ih okončamo. Čitajući transparente i poruke sa skupova podrške Palestini u Beogradu, Sarajevu, Prištini izgleda da samo Srbi nisu bili žrtve poslednjih ratova na ovim područjima i da samo oni ne znaju šta je genocid i borba za slobodu.
Tako je na čelu povorke od nekoliko hiljada ljudi u Sarajevu bio transparent "Jučer Srebrenica, danas Gaza" iz kojeg, valjda, treba da pročitamo da ono što su "genocidni Srbi" počinili u Srebrenici ponavljaju "genocidni Jevreji" u Gazi. Nevažno je što su političke, istorijske, društvene okolnosti Srebrenice i Gaze toliko drugačije da zaslužuju poseban tekst. Poruka iz multietničkog Sarajeva, kako ga je nazvala na ovom skupu njegova gradonačelnica Benjamina Karić, je poslata i jednima i drugima: i Srbima i svetu. Uz podsećanje na opsadu Sarajeva i opasku da građani ovog grada dobro znaju šta znači živeti bez vode i hrane.
I u Prištini je zavapio slobodarski narod, albanski naravno, protiv svetskih ugnjetača i okupatora, a prema izveštajima prištinskih medija uzvikivalo se "Stop genocidu" i "Alahu ekber".
Jedan od organizatora protestnog marša, Albert Beriša rekao je da je sloboda skupa, "mi sami znamo kako smo je skupo platili". Kolika je cena ispostavljena "agresorima" Srbima, pokazuje još jedan grad u kojem više da ih gotovo i nema, a iz kojeg Beriša šalje svoju poruku. Uzgred, u medijskim izveštajima o prištinskom antiratnom protestu nije propuštena prilika da se podseti da je Izrael priznao jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, dok privremena palestinska uprava to nije učinila.
Dok su iz Sarajeva i Prištine poslali poruke podrške Palestini saosećajući s njom kao "žrtve srpske agresije", u Podgorici su osim bošnjačkih ratnih zastava imali i konkretne predloge. Oni su osudili Vladu Crne Gore zbog podrške "zločinačkom izraelskom režimu" i pozvali na uvođenje sankcija Izraelu.
"Narod Crne Gore držaće se svoje trinaestojulske slobodarske tradicije i uvek će biti na pravoj strani", poručili su Crnogorci iz Podgorice.
Konačno, ako se pogledaju natpisi na transparentima, leci i poruke sa skupa podrške Palestini u Beogradu, tu je, izgleda, preovlađujući bio sasvim drugi sentiment: onaj antizapadni, možda je najpribližnije reći antiamerički.
Iako je na skupu bilo najrazličitijih organizacija, od "Žena u crnom" do "Dostojnih Srbije", nekako u oči upadaju pozivi sa plakata da se izraelski premijer Benjamin Netanijahu pošalje u Hag, kod Srba tako omraženu instituciju. Turska agencija Anadolija izvestila je da su okupljenima u srpskoj prestonici deljeni leci u kojima se poziva na zaustavljanje "cionističkog napada na Gazu koji su podržale imperijalističke sile SAD i EU".