Srbija i Balkan
Saga o zakonima: Zašto je normalno da u Srbiji postoje zapadni mediji, ali ne i srpski?
Nakon što je Vlada Srbije usvojila nacrte medijskih zakona utanačenih u kancelariji OEBS-a, svako bi pomislio da je na njih stavljena tačka. Prevarili ste se, u toku je poslednja odbrana interesa vlasnika zapadnih medija
Saga o dva medijska zakona – Zakonu o javnom informisanju i medijima i Zakonu o elektronskim medijima, ne prestaje ni nakon što je Vlada Srbije usvojila nacrte. Oni čekaju svoj red u Skupštini Srbije, ali se i dalje u javnosti raspravlja o njihovom sadržaju.
Prvo se zahtevalo da u zakone uđe Savet za štampu, iako je privatno udruženje koje finansiraju zapadne agencije, a koje je prisvojilo ekskluzivno pravo da tumači Kodeks novinara. Ušao je.
Potom se tražilo da država ne predlaže članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM). Pooštrena su pravila i izmenjena po zahtevu.
Potom se tražilo da član po član oba srpska medijska zakona u sedištu OEBS-a u Beogradu analiziraju "međunarodni partneri", odnosno delegacija Evropske unije u Srbiji, ambasada Kraljevine Norveške i nemačka Fondacija Konrad Adenauer. To je odrađeno na sastanku koji je trajao sedam sati u prisustvu premijerke Ane Brnabić.
Ali sve to nije dovoljno da se umire glasovi prozapadnih medijskih poslenika u Srbiji.
Naime, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) žali se što su u Predlogu Zakona o javnom informisanju član 39 i 91 u Zakonu o elektronskim medijima prema kojima se ostavlja mogućnost državnoj firmi Telekomu da ostane vlasnik medija.
Slično saopštenje imale su i stranke koje su organizatori protesta "Srbija protiv nasilja", navodeći da će tražiti da se ta dva člana izbace iz zakona. Razlog je, navode, odbrana javnog interesa, a za to traže pomoć izvan Srbije.
"Pozivamo nadležne institucije EU da se jasno odrede i da ne ćute na nameru Srpske napredne stranke da dodatno devastira medijsku scenu Srbije. Problem slobode medija u Srbiji je nešto što prepoznaju svi izveštaji međunarodnih institucija, a ovim predlozima zakona ovi problemi će se dodatno produbiti", zaključeno je u saopštenju.
Mediji u vlasništvu Junajted grupe celog dana bave se ovom temom i vrše pritisak da se zakoni dodatno doteraju po njihovom ukusu, ili pak u skladu sa interesima njihovih vlasnika.
Pod naslovom "Šta u praksi znači usvajanje novih medijskih zakona, posledice će biti jezive", sajt "Nova" prenosi izjavu novinara Dinka Gruhonjića.
"Nama novinarima je jako teško da objasnimo da se ovo ne tiče samo nas i isključivo nas već se tiče slobode govora", žali se Gruhonjić koji zagovara stav da se u Srebrenici bio genocid, a da je Republika Srpska genocidna tvorevina.
Kao vrhunac pritiska oglasila se i sama Junajted medija, koja navodi da bi ovakvi zakoni "dodatno degradirali već loše stanje medijskih sloboda u Srbiji i imali štetan uticaj na medijski pluralizam i tržišnu utakmicu".
Podsetimo, ova ocena dolazi od grupe koja u svom vlasništvu ima 120 medija u osam zemalja jugoistočne Evrope, a u Srbiji posluje u svim vrstama medija, od novina, radija, televizija i portala. Takođe, jedan od vlasnika Junajted grupe je američki KKR fond čiji je jedan od direktora Dejvid Petreus, nekadašnji šef CIA.
Postavlja se pitanje u čije ime ovi medijski poslenici iznose ovakve stavove i čiji interes zaista štite?
Interes vlasnika medija = interes javnosti
Dovoljno je progledati izjavu predsednika NUNS-a Željka Bodrožića za "Glas Amerike", pa da bude jasno o čijem interesu se zapravo radi.
"Ako se ovaj zakon usvoji sa ova dva člana postoji ozbiljna opasnost da prvo nastradaju ove dve kablovske televizije (N1 i Nova S), koje su mnogima u Srbiji jedini prozor u svet i jedini izvori pravog informisanja. Bez te dve televizije će u elektronskom delu medija zavladati potpuni mrak. Mi smo, kao medijska zajednica koja je iovako na mnogo načina oslabljena i radi u neprijateljskom okruženju koje je stvorila Srpska napredna stranka – onda u velikoj opasnosti da ćemo onda potpuno izumreti i da će Srbija biti okupirana medijima koji nude propagandu i šarenu zabavu. To neće biti opasno samo za slobodu medija i izražavanja, već i na goli život građana, jer vidimo da, kada se medijima upravlja iz jednog centra, nama može ceo dan niko da ne javi da se izlio amonijak kod Pirota ili da je počeo rat na Kosovu", zaključuje Bodrožić.
Dakle, između interesa vlasnika N1 i Nove S i "golog života građana" stavlja se znak jednakosti.
Ko se bar malo posveti sastavu i finansijama NUNS-a, neće imati dilemu u odgovoru na pitanje o interesima.
NUNS mahom sprovodi projekte koji se finansiraju u američkim dolarima i švajcarskim funtama. Glavni sponzori ovog udruženja u Srbiji su Delegacija Evropske unije, Fondacija za evropsko društvo Džordža Soroša, ambasada Norveške u Srbiji, Balkanski fond za demokratiju Nemačkog Maršalovog fonda SAD, a zapravo Agencije za međunarodni razvoj SAD (USAID), kao i Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (Sida).
Gledajući finansijere ovih projekata postavlja se pitanje zašto je prihvatljivo da uticaj na medijsku scenu Srbije imaju zapadni centri moći, ali je to što u Srbiji srpska kompanija ima medije strahovit udar na javni interes građana.
Junajted grupa je registrovana zvanično na adresi u Amsterdamu, čime je izbegla da se na nju odnose pojedine regulative u Srbiji.
Iako je vlasnički vezana za Zapad, Junajted druga se svim snagama trudi da izmeni zakonske regulative u Srbiji.
Svesno kršenje Kodeksa novinara u korist vlasnika medija
Poslednjih dana smo svedoci zloupotrebe medija u korist ekonomskih interesa vlasnika, što je jasno kršenje Kodeksa novinara, ukazuje nekadašnji predsednik Udruženja novinara Srbije i urednik portala Pištaljka Vladimir Radomirović.
"Kodeksom je jasno navedeno da ekonomski interesi vlasnika ne smeju da utiču na uređivačku politiku medija, te da je kršenje svaki takav pokušaj, a kamoli ovo što se dešava danima. Cela medijska grupacija krši Kodeks novinara zalažući se za interes svog vlasnika, ne odvajajući urednički oblikovan sadržaj, tekstove i priloge od propagande u korist Dragana Šolaka i Junajted grupe", napominje Radomirović.
Ipak, Savet za štampu se ne oglašava podovom ovakvog kršenja Kodeksa novinara.
Naš sagovornik ukazuje da se NUNS uključio u kampanju, čime je još jednom opovrgnuo pridev "nezavisni" koji nosi u nazivu.
"Ovo nije prvi put da se ekonomski interesi Junajted grupe mešaju u uređivačku politiku i izveštavanja medija koji su deo te grupacija. To sam osetio i na svojoj koži kada su vodili kampanju protiv mene i UNS-a, potpuno zanemarujući svaki novinarski standard i princip. Nisam iznenađen, ali je nivo do koga su spremni da rade u korist svog vlasnika, a ne u korist interesa javnosti jeste zaprepašćujući", kaže Radomirović.
Posebno je zaprepašćujuće da se medijski zakoni ne dogovaraju u zgradi Vlade Srbije, već u kancelarijama zapadnih agencija. Radomirović ocenjuje da se tako derogiraju i Vlada Srbije, ali i Skupština Srbije koja je jedina nadležna da radi na zakonima.
"Čudi me da se poslanici opozicije i vladajuće koalicije ne bune, jer je to mešanje u njihov posao, da ne prepuštaju tu ulogu neizabranim predstavnicima, već i onima koji predstavljaju druge države i saveze država", navodi Radomirović.
