Kako Albanija postaje strateški važno mesto za NATO na Balkanu?

Dok albanski premijer Edi Rama želi da, nakon nedavnih tenzija, misija Kfora na čelu sa NATO-om preuzme punu kontrolu nad severom Kosova, odnosi između Albanije i Atlantskog saveza su sve intenzivniji.

Do kraja 2023. vazduhoplovna baza Kučova, oko 80 kilometara od prestonice, trebalo bi da postane vojni operativni centar koji može da primi flotilu aviona F-16, piše italijanski list "Letera43", prenosi "Albanijan post".

Poslednjih godina, Albanija se snažno zalagala da, kombinacijom spoljnog pritiska i individualne inicijative, preuzme važnu ulogu u okviru Atlantskog pakta - sve to sa ciljem da postane "dodata vrednost" za Alijansu, prema rečima Edija Rame.

Isto smatra i NATO, koji, prema rečima generalnog sekretara Jensa Stoltenberga iz marta 2023, Albaniju vidi kao važan deo Alijanse.

Albanija je iz senke krenula da izlazi 2018. godine, kada je tadašnja ministarka odbrane Albanije Olta Džačka na sastanku u Pentagonu sa američkim ministrom odbrane Džejmsom Matisom, izjavila da je sazrelo vreme za prisustvo SAD u Albaniji.

Džačka je dodala da je vlada na čelu sa Edijem Ramom imala "različite ideje kako da stavi na raspolaganje zemljište, nebo i pomorske baze, ali i druge kapacitete, kako bilateralno, tako i kroz NATO".

Usmerenost ka NATO-u dodatno je pojačana tokom 2022. godine, koja je predstavljala prekretnicu i revitalizaciju Atlantskog pakta na međunarodnom nivou.

"Teška vremena"

Lokacija Kučova je tokom godina Hladnog rata bila simbol sovjetskog prisustva na rubovima Mediterana.

U periodu od 2002. do 2004. godine, baza je bila podvrgnuta velikim radovima na renoviranju upravo kako bi ispunila standarde Alijanse. Završetak radova predviđen je za kraj godine, uz kredit od 50 miliona evra koji je obezbedio NATO.

Istu simboličku vrednost ima i pomorska baza Pašaliman, koja se nalazi na jugu zemlje oko 180 kilometara od prestonice, koju je Tirana u maju 2022. stavila na raspolaganje interesima NATO-a zbog "teških vremena" sa kojima se evropski kontinent suočava.

Njena izgradnja takođe datira iz 1950-ih, opet kao deo kontinuirane vojne saradnje Tirane i Moskve.

U njoj se nalazilo do 12 sovjetskih podmornica, što je predstavljalo najveću sredozemnu vojnu pretnju Atlantskom paktu sve do 1961. godine, kada je došlo do ozbiljnog incidenta između Tirane i Moskve, upravo oko tih podmornica.

Padom socijalističkog režima, ovo područje je bilo napušteno i opljačkano sve dok Turska, koja ima brojne ekonomske, vojne i političke interese u Albaniji, nije intervenisala u pokušaju da izvrši restrukturiranje.

Međutim, privrženost Albanije NATO-u ne ograničava se na baze Kučova i Pašaliman, već i na severu zemlje mogu da se vide koraci u širenju atlantskih garnizona, piše italijanski dnevni list.

Naime, tokom samita NATO-a u Madridu 2022. godine, albanski premijer Rama je objavio da je otvorio pregovore sa čelnicima Alijanse za izgradnju novog vojno-pomorskog postrojenja u blizini Drača.

U slučaju konačnog odobrenja projekta, to bi postala najvažnija strateška luka u zemlji.

Jasno je, zaključuje se u analizi, da je Albanija od velike važnosti za NATO zbog strateške uloge koju ta zemlja ima na području Balkana, a intenzivna militarizacija njene teritorije zapravo povećava pomorsko prisustvo NATO-a u Mediteranu.