RT Balkan istražuje: Kako društvene mreže utiču na mentalno zdravlje dece?

Porodični sistemski terapeut Biljana Vasilov je rekla za RT Balkan da se zavisnost od interneta i društvenih mreža može nazvati jednom vrstom nehemijske zavisnosti.

"Na VMA postoji odeljenje za odvikavanje od nehemijske zavisnosti, a to je pre svega upotreba video-igrica. Tu ne zaostaje upotreba ni društvenih mreža, Fejsbuka, Instagrama i u poslednje vreme TikToka, koji ima i krajnje štetni vaspitni uticaj", istakla je naša sagovornica.

Grupa od 33 savezne države SAD, uključujući Kaliforniju i Njujork, podnela je tužbu protiv kompanije "Meta" zbog, kako se navodi, nanošenja štete mentalnom zdravlju mladih i svesnog dizajniranja funkcija na Instagramu i Fejsbuku, koje decu čine zavisnom od društvenih mreža, prenosi "Vašington post".

Posledice prekomerne "konzumacije" interneta i društvenih mreža

Vasilov kaže da deca mogu da imaju značajan pad u koncentraciji, pažnji, nezanimljivi su im standardni sadržaji, koji se sprovode u sistemu obrazovanja, a takođe mogu da se jave i oblici razdražljivost, kao uvod u depresivnu epizodu.

"Treba biti jako oprezan kada se dijagnostifikuje ovako nešto, zato što su često značajni i kontekstualni faktori, zapravo u velikom broju slučajeva je problem sa prekomernom upotrebom interneta, ekranizacije generalno", naglašava i dodaje da je to zapravo beg iz realnosti i da uvek kada su deca u pitanju postoji neki značajan problem u porodici koji se razrešava na taj način.

"Želja da se isprati sve, strah da se nešto ne propusti i kompulzivno
prelistavanje stranica na mrežama, pojačavaju anksioznost, to utiče i na nastajanje zavisničkog ponašanja, te uznemirenost i paniku ako se izgubi mreža ili potroši baterija. Kvalitet sna biva poremećen, a izvršavanje obaveza zapostavljeno, koncentracija je slaba, pa kao posledica toga trpi učenje, kao i sposobnost uspostavljanja prijateljstava i živa komunikacija", kaže psihoterapeut Bojana Tomić.

Prim. dr psihijatar Anđelka Kolarević rekla je da sve društvene mreže i aplikacije koriste ljudsku potrebu za stimulacijom.

"Ono što je problem je da ove platforme nude preteranu stimulaciju mozga i svih naših mentalnih aktivnosti, tako da pozivaju na neki odgovor koji je stalno uzbuđenje i to može da bude opasno, jer su deca stalno preuzbuđena", objašnjava ona za RT Balkan.

"To utiče na njihovu pažnju jer stalno traže nove i nove sadržaje, na taj način se narušava njihova pažnja i oni postaju hiperaktivniji nego što bi inače bili", dodaje.

Kako ističe, veliki problem predstavlja sadržaj koji se plasira na platformama, kojim deca postaju prerano inicirana seksualno i agresivno, i kojim se utiče na oblikovanje njihovih suštinskih uverenja.

"Postaju robovi iskrivljenih i toksičnih uverenja, ovo se naročito odnosi na međusobne odnose dece, usađuju im se vrednosni stavovi o tome šta je dobro a šta loše, određuje im ukus, estetika...", napominje ona.

Postoji li rešenje?

Prema rečima Vasilov, nadzor roditelja je jedino rešenje da se spreči da deca budu previše izložena sadržaju na internetu, kao što inače vode računa o ostalim aktivnostima dece.

Primećuje da se o tome više ne priča kao ranije, kada se u školama držana predavanja o toj temi.

"Sada je to utihnulo", kaže naša sagovornica.

Napominje i da deca posećuju raznovrsne sajtove, gledaju različite aplikacije, u kontaktu su sa mnogim potencijalno opasnim osobama, pedofilima, seksualnim manijacima...

Tomić smatra da u eri digitalnih uređaja je teško mlade držati podalje od društvenih mreža.

"Ne smemo da žmurimo nad efektima koje društvene mreže imaju na mentalno zdravlje mladih. Važno je najpre edukovati roditelje, kako bi se sprečilo korišćenje digitalnih uređaja, najpre kod male dece, zatim edukacija adolescenata o tome kakve ih sve zamke mogu sačekati na mrežama i kako to može uticati na njihov razvoj", ističe Tomić.