Američki ambasador u Srbiji Kristofer Hil, dan nakon sastanka predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija sa evropskim zvaničnicima u Briselu istakao je da je prerano reći da je dijalog Srbije i "Kosova" neuspešan.
On je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa dodao da nije očekivao "potpuni uspeh" tih pregovora, te da je njegovo očekivanje povratak za pregovarački sto.
"Obe strane su došle na sastanak. Sada nam ostaje da vidimo nastavak dijaloga. Međutim, jasno je da to nije rešilo sve probleme koji ostaju", rekao je ambasador SAD u Srbiji.
Dodao je da je dijalog dobio veliku pažnju, na visokom nivou, kao i da je važno to što su učestvovali predsednik Francuske i nemački kancelar.
"Pravo pitanje je sadržina dijaloga. Možemo li doći do situacije da se Srbi na Kosovu osećaju prijatno u svom okruženju i da dobiju neku vrstu Zajednice opština sa srpskom većinom. I drugo, može li Priština postići ono što želi, a to je jasan put ka članstvu u međunarodnim organizacijama? Dakle, to su složena pitanja, teški problemi, svakako opterećeni nasleđem", poručio je Hil.
Istakao je da su dešavanja u Banjskoj, 24. septembra, velika prepreka pregovorima u Briselu, te da Vašington pažljivo prati istrage u Beogradu i Prištini.
"Fokus je na tome da saznamo šta se tačno dogodilo, ko je odgovoran. I na kraju, da stvorimo okolnosti u kojima se to više ne može ponoviti", rekao je američki ambasador.
Na pitanje kakve bi posledice bile po Srbiju u slučaju da se utvrdi odgovornost vlasti u Beogradu za oružani napad, Hil kaže da ne bi da "prejudicira" o tome.
O sankcijama Rusiji
Hil, koji je pre nekoliko nedelja na Beogradskoj bezbednosnoj konferenciji izjavio da Rusija nema mnogo da ponudi Srbiji i da mora da bude iskren u vezi sa tim, opet je u ovom intervjuu govorio o tome zašto Srbija ne uvodi sankcije Rusiji naglasivši da je Srbija "istrajala da ne uvede sankcije duže nego što je ruska vojska istrajala u nekim delovima Ukrajine".
Kako je dodao, zna da je to veoma osetljiva tema u Srbiji.
"Moj stav, stav moje zemlje je da svi treba da se pridruže sankcijama protiv Rusije. Mislim da je najbolje da Srbija shvati to i da na osnovu toga postupa. Dakle, nisam ovde da govorim Srbiji šta da radi, ali bih pozvao sve da sagledaju objektivne okolnosti napada jedne zemlje na svog suseda, koji ima za cilj krađu teritorije", rekao je Hil, koji je, podsetimo, nedavno uvredio Srbiju i srpski narod rekavši da bi Srbi trebalo da "prebole da je Kosovo nezavisna država" i na taj način se otvoreno i bez diplomatskog takta još jednom založio za cepanje teritorijalnog integriteta Srbije.
"Ako bi se Srbija pokrenula po pitanju sankcija Rusiji, mislim da bi ta činjenica bila cenjena, jer bi se Srbija tako više uskladila sa Evropskom unijom. Želim da istaknem da mi verujemo da Rusija treba da bude sankcionisana za zločine koje je počinila nad svojim susedom", naglasio je on.
Ističe da Srbija treba da promisli o ovim pitanjima sama, da razume svoje težnje ka Evropskoj uniji, te da shvati da je to njena budućnost.
Komentarišući srpsko-kineske odnose, naglasio je da Srbija ima pravo da nastavi svoje odnose sa drugim zemljama.
"I SAD imaju odnose sa Kinom. Iskreno, sa Kinom trgujemo mnogo više nego što to radi Srbija", rekao je Hil, dodavši da Srbija ima zrelost i razumevanje da se bavi ovim pitanjima pažljivo, u svom interesu.
Na pitanje da li su bliske veze srpskih zvaničnika i ljudi koji se nalaze na američkoj crnoj listi iz Srbije i Republike Srpske, otvoreno pitanje između Beograda i Vašingtona, Hil kaže da su imali pravih problema sa srpskim rukovodstvom u Bosni.
"Nema sumnje, to je veliki problem za nas. I kada pogledamo neke od ovih zvaničnika, pojedinaca, šta su uradili, kakvi su njihovi stavovi, mi imamo pravo da donosimo odluke koje su zasnovane na našim potrebama i našoj bezbednosti. Nekima od ovih ljudi ne želimo da damo vize, ne želimo da imaju svoje bankovne račune u Sjedinjenim Državama. Mi iskreno ne želimo da imamo ništa sa njima", rekao je Hil.