Srbija i Balkan
Ko može da sprovede objektivnu istragu o Banjskoj: Kome će verovati i Beograd i Priština?
U krivično-procesnim propisima Srbije ne postoji mogućnost da se istraga nekome poverava, makar to bio i međunarodni organ, objašnjava profesor sa Univerziteta u Prištini
Istragu događaja u Banjskoj, s pravne tačke gledišta, jedino mogu da vode organi države Srbije, ukazuje za "Kosovo onlajn" profesor Duško Čelić sa Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici.
"Nema apsolutno nikakve pravne smetnje da Republika Srbija i njeni pravosudni organi vode istragu, ni u procesnim zakonima niti u materijalnim koji, kako mi pravnici kažemo određuju stvarnu i mesnu nadležnost organa pravosuđa, nigde ne postoji zabrana postupanja kada je reč o teritoriji KiM. Moguće je da postupa nadležno Tužilaštvo i da vodi istragu", ističe on.
Problem je u tome što organi Srbije ne bi mogli da pribave jedan deo dokaza sa terena, jer ne mogu da postupaju na samom mestu događaja. Drugi, i još krupniji problem je političke prirode.
"Po prirodi stvari istraga mora da bude objektivna koje god nadležno tužilaštvo da je vodi. Ovde se, međutim, postavlja pitanje odnosa Beograda i Prištine. Ko god bi, teoretski gledano, vodio istragu, da li organi Republike Srbije ili organi u Prištini, tu bi postojao odnos nepoverenja, pa se postavlja pitanje da li može istragu da vodi neka treća strana", kaže Čelić.
U krivično-procesnim propisima Srbije ne postoji mogućnost da se istraga nekome poverava, makar to bio i međunarodni organ.
"Međunarodni organi nemaju nadležnosti na teritoriji Republike Srbije, a pravosudna saradnja između Republike Srbije i Prištini ne postoji, tako da apsolutno nije moguće ustupiti taj predmet Prištini sve i kada bi teoretski gledano bio reči o nekoj državi, a Priština (Kosovo) nije država sa stanovišta pravnog poretka Republike Srbije, tako da je očigledno jedina mogućnost da istragu vode organi države Srbije", kaže Čelić.
On dodaje da je "možda moguće" napraviti "neki ad hok sporazum" koji bi uključio posmatrače iz stranih misija, dok je pitanje hoće li Priština prihvatiti rezultate takve istrage, čisto političko pitanje.
Sve i kada bi se zanemarilo pitanje statusa, kako ocenjuje naš sagovornik, kada je reč o organima Prištine, oni predstavljaju "kvazi pravni poredak koji je sebe diskvalifikovao da uopšte postupa po ovim stvarima".
"U okolnostima kada se sprovodi politika sa elementima aprthejda prema Srbima na KiM naročito na severu, poverenje teško može da se zadobije. To što se tamo dešava proteklih meseci mene nažalost podseća na Pojas Gaze osim što nemamo uništavanje bombardovanjem te teritorije, ali praktično imamo gotovo istovetan arsenal kolektivnih mera prema Srbima na severu", ukazuje Čelić.
Priština, međutim, već sprovodi svoju istragu i najavljuje da će njene rezultate predstaviti međunarodnoj zajednici, a na pitanje koliku težinu ima to što rade prištinski organi, sagovornik portala "Kosovo onlajn" kaže da je prema tome "krajnje sumnjičav", iako nije upoznat sa detaljima.
"Činjenica je da nisu dozvolili našim patolozima da učestvuju u obdukciji poginulih u Banjskoj i da je krajnje upitna uloga stranog patologa koji je, i ako je, u tome učestvovao. Nemamo ni patološki izveštaj, a od toga verovatno treba da se krene. Ne znamo način na koji su ubijene tri osobe srpske nacionalosti u tom događaju. Na osnovu postupanja prištinskih organa možemo da pretpostavimo na koji način su eventualno došli do izjava uhapšenih. Da li je bilo iznude ili nije? Mogli smo da vidimo čak i na društvenim mrežama kako se postupa sa uhapšenima, mnogi od njih su bili izloženi psihičkoj i fizičkoj torturi, pa je pitanje validnosti tih izjava krajnje otvoreno. Pitanje je šta je sa materijalnim dokazima u Banjskoj, da li su oni uzeti na način kako to predviđa forenzička struka", ukazuje Čelić, dodajući da zbog brojnih otvorenih pitanja, stanovišta Republike Srbije i njenog pravnog poretka rezultati takve istrage ne mogu da budu validni.
