Srpska deca imaju svoj "Helouvin": Korinđanje i maškare

Redovnom godišnjem "samitu" vila, veštica, vampira, zombija i vanzemaljaca, u svetu poznatom kao "Noć veštica" ili "Helouvin", priključuje se i sve više učesnika iz Srbije, dok u isto vreme naši, podjednako živopisni i zanimljivi običaji polako, ali sigurno padaju u zaborav.

Dok Srbi pokušavaju da utvrde da li je na današnji dan primereno slaviti "đavolji praznik" koji nam je stigao sa Zapada, ili srpskog svetog Luku, pojedini roditelji koji su ovih dana kupovali deci "Helouvin" kostime za maskembale u vrtićima, verovatno pamte vremena kada su, kao mali nosili ručno izrađene maske pripremljene za Bele poklade (pred početak Vaskršnjeg posta) i tako išli po komšiluku kako bi ih komšije darovale slatkišima.

Ako se i nisu maskirali, gotovo je sigurno da su, kao što to rade američka deca – za Badnji dan kao koledari išli od vrata do vrata kako bi ih odrasli darovali slatkišima.

Jedan putopisac davno je tako zapisao da "ima jedno prelepo selo u Sremu, vredni i marljivi ljudi žive u njemu, ali imaju tri dana u godini kad celo selo poludi".

A to "ludilo" dešava se u Golubincima, kada se za Bele poklade održavaju Mačkare - praznik pod maskama. Posebno je interesantno i pokladno jahanje, dan kada žitelji, na konjima zajedno idu od kuće do kuće, i uz pesme tamburaša najavljuju predstojeću seosku svetkovinu.

Mačkare ili Maškare se slave i u ostatku Srema, iako ne tako masovno kao ranije.

"Išli smo po komšiluku našminkani i maskirani u odeću starijih i pevali dečje pesme. Bake su tog dana mesile krofne i delile ih deci, ali smo dobijali i druge slatkiše", priseća se sagovornica RT Balkan rodom iz ovih krajeva.

Korinđanje je, za razliku od Maškara ili Mačkara, običaj kojim Banaćani dočekuju Božić. Mališani koji uz pesmu i odlazeći od vrata do vrata po poklone, proslavljaju ovaj dan, zamenili su nekadašnje koledare, mladiće odevene u strašne krznene maske kojima su rasterivali karakondžule i zle duhove i donosili blagodat idući od kuće do kuće i dobijajući darove od domaćina.

Od kuće do kuće išli su Banaćani, udarajući o klepetala, a na njihovo korinđanje, odrasli su drešili kese i davali svilene bombone, orahe i druge darove.

"Ja sam mali Pera, ujela me kera, za nogu za ruku, daj mi gazda jabuku", "Ja sam mali Iva, idem preko njiva, njive se zelene, gazde se vesele"… korinđali su do nedavno, mali Pančevci.

Magazin

Sveti Luka ili Noć veštica

Etnolog Aleksandar Repedžić objašnjava, međutim, da se, uprkos sličnostima običaja, "Noć veštica", i Maškare, slave iz različitih razloga.

"Helouvin je praznik mrtvih i pripada kultu predaka, i sa Belim pokladama i običajima nema nikakve veze. Pokladni običaji kreću od drugog januara i traju do samih poklada, a ljudi u selima poput Golubinaca ili Laznice u Homolju maskiraju se kako bi obeležili početak godine. Ljudi se maskiraju kako ih demoni ne bi prepoznali i kako bi se celo selo zaštitilo od demonskih sila i imalo rodnu godinu", ukazuje Repedžić koji je sa Anđelom Đermanović autor dokumentarnog serijala "Počudište", temom maskiranja bavio u epizodi "Profakuc".

Profakuc je, inače samo jedno od imena pod kojima se u Srbiji slave Mačkare: Ovaj praznik, u zavisnosti od područja, naziva se još i Starci, Fašanke, Marga… 

Ovakvi običaji, koji nisu karakteristični samo za Srbiju, već ih ima i u Hrvatskoj i u Rumuniji, Bugarskoj, kod nas se najviše čuvaju u Vojvodini, Homolju i smederevskom kraju. Običaj "Ženidba Kraljevića Marka", koji je kako ističe naš sagovornik, vezan je za Kosmet i nalazi se na listi nematerijalnog kulturnog nasleđa, a na simbolički način, uz maskiranu svadbenu povorku prikazuje ženidbu čuvenog epskog junaka.

Iako se naši običaji sve manje sprovode, a Noć veštica postaje sve popularnija, naš sagovornik uverava da "Helouvin" nikako nije konkurent našoj tradiciji. 

"Živimo u potrošačkom društvu, prihvatili smo Deda mraza umesto Božić Bate, slavi se Dan zaljubljenih ali i Sveti Trifun. To ipak neće previše uticati na našu kulturu  i običaje. Nama su te stvari tokom devedesetih bile nedostupne, i sada nam je čudno kada se s njima sretnemo. Ali, čak ni nemačka kultura, francuska i španska, nemaju veze sa Helouvinom, pa posredstvom globalizacije i oni dolaze u dodir sa takvim stvarima", zaključuje Repedžić.

Popularna kultura i mediji godinama su išli na ruku popularnosti Noći veštica, dok naše Poklade, ili korinđanje nisu imale tu sreću.

Da bismo to promenili, možda bi, za sledeći Božić ili Bele poklade, bar za svaki slučaj trebalo da pripremimo neke male darove i poželimo dobrodošlicu deci koja slave.