Visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Kristijan Šmit, koji u Republici Srpskoj nije priznat, trebalo bi sutra da u Savetu bezbednosti UN podnese peti Izveštaj o stanju u BiH, u kojem se uglavnom osvrće na Republiku Srpsku i njenog predsednika Milorada Dodika i tvrdi da je od dolaska u BiH svedočio, kako navodi, "do sada neviđenom nivou napada" na Dejtonski sporazum i na njegov mandat.
Ti napadi su, kaže Šmit, uglavnom dolazili od Dodika. Šmitov izveštaj, koji se odnosi na period od 16. aprila do 15. oktobra ove godine, navodi da su ovakvi napadi, međuetničke tenzije i porast nasilja nad povratnicima dodatno ometali napredak na Agendi 5+2.
"Vladajuća koalicija u Republici Srpskoj (RS), predvođena SNSD-om, nastavila je da vodi opasnu politiku jednostranog nametanja pogrešne interpretacije Opšteg okvirnog sporazuma za mir i ustavnog okvira Bosne i Hercegovine (BiH) oko hipotetičkog koncepta 'izvornog Dejtona'", navodi Šmit u Izveštaju, koji prenosi sarajevska N1 TV, navodeći da je do dokumenta došla posredstvom diplomatskih izvora.
Šmit navodi i da ovakve pogrešne interpretacije u kojima se, kaže, Republika Srpska predstavlja kao entitet (ili država) srpskog naroda, koji treba da ima pravo na samoopredeljenje služe za "legitimizaciju usvajanja politike i pravnih akata koji dovode u pitanje ili krše osnovne aspekte Opšteg okvirnog sporazuma za mir, posebno kako bi se opravdalo njihovo odbacivanje ovlašćenja Ustavnog suda, kao i blokiranje donošenja odluka i delovanja ključnih državnih organa".
On konstatuje da na kraju takve politike služe, kako navodi, "proklamovanom cilju direktnog promovisanja koncepta 'mirnog razdvajanja' tri konstitutivna naroda ili raspada BiH".
"Tokom ovog izveštajnog perioda, Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, namerno je izazvao, a zatim i pogoršao dve velike političke krize u BiH kako bi potkopao Dejtonski sporazum, uključujući ustavni i pravni poredak i institucionalni okvir države, i kako bi delegitimizirao moj mandat”, požalio se Šmit.
Dodao je da su predstavnici stranaka u vlasti potpisali izjavu o preduzimanju koraka "za stvaranje preduslova za buduću secesiju" i da su, između ostalih uslova, nastojali da obavežu predstavnike iz RS u institucijama BiH da obustave donošenje odluka na državnom nivou dok Vlada RS i nadležni odbori Narodne skupštine Republike Srpske (NSRS) ne daju saglasnost.
Ulazeći u detalje, Šmit navodi da je Dodik takođe tražio smenu međunarodnih sudija iz Ustavnog suda BiH, što ga je, kako kaže, navelo da početkom jula donese odluku kojom su poništeni svi koraci u zakonodavnom postupku u vezi sa ovim zakonima, te da istog dana uvede izmene i dopune Krivičnog zakona BiH, kako bi se proširile krivične definicije "dela protiv ustavnog poretka" i neprimenjivanja odluka Ustavnog suda BiH i kako bi dodao novi prekršaj u vezi s nesprovođenjem odluka visokog predstavnika".
Navodi da je u avgustu Tužilaštvo BiH pokrenulo postupak protiv Dodika i direktora Službenog glasnika RS Miloša Lukića, zbog krivičnog dela u vezi sa neizvršavanjem odluka visokog predstavnika, te da je Sud BiH potvrdio optužnicu.
Šmit zatim u izveštaju piše o situaciji s početka septembra, što opisuje kao još jednu krizu, kada je Dodik izjavio da će ga uhapsiti i proterati ako uđe na teritoriju Srpske. Šmit tumači da "time entitet RS nastavlja svoj obrazac opstrukcije institucije odgovorne za civilnu implementaciju Dejtonskog sporazuma".
Objašnjava da je Vlada RS prvo prestala da deli informacije sa OHR-om, te da je onda OHR-u odbijen ulazak na sednice NSRS. Takođe navodi da policijska pratnja unutar RS-a više nije obezbeđena, te da, kako navodi, sada vlasti Srpske odbijaju da obavljaju i implementiraju njegove odluke.
Uprkos svemu, Šmit, između ostalog, kaže da nastavlja da radi na celoj teritotiji BiH i deo Izveštaja posvećuje imovini, osporavajući navode Srpske, da BiH nema imovinu i da ona pripada entitetima.