Mnoge je obradovala informacija da će besplatne stomatološke usluge, koje je nekadašnji ministar zdravlja Tomica Milosavljević "proterao" iz domova zdravlja 2006. godine, uskoro biti dostupne za sve građane, a ne samo za mlađe od 18 godina, trudnice i porodilje, osobe sa invaliditetom i starije od 65. godina.
U prilog najave ministarke zdravlja Danice Grujičić da se radi na promeni Zakona o zdravstvenom osiguranju kako bi se stomatolozi vratili u domove zdravlja, ide i nezavidna statistika Zavoda za javno zdravlje Srbije da samo 8,3 odsto stanovnika Srbije starijih od 25 godina ima sve svoje zube. Oralnu, svakodnevnu higijenu češće od jednom dnevno obavlja oko 70 odsto anketirane dece školskog uzrasta.
Pored toga, brine i prosečna starost stomatološke stolice od 40 godina i to što je procenat stomatologa u privatnoj praksi za trećinu veći nego u državnim ustanovama.
"Radimo intenzivno na promeni zakona, jer smo uvideli da je ranija odluka bila greška. Stomatologe ćemo vratiti u sve sredine, i seoske i gradske, a i zaposlićemo jedan određen broj", objasnila je ministarka za RT Balkan.
Marko Gojnić, predsednik UO Stomatološke komore Srbije za RT Balkan kaže da ga veoma raduje poruka resorne ministarke da će se kod stomatologa u dom zdravlja ponovo ići samo sa zdravstvenom knjižicom.
"Imate jedan poremećen sistem vrednosti gde se radi na preventivi, a onda se ti ljudi puštaju niz vodu da sami sebe finansiraju. Stomatologija je inače veoma skupa, pre svega mislim na materijale, ali moram da naglasim i da je usluga neupitno visokog kvaliteta", kaže on i dodaje da se nada da će primarna, sekundarna i tercijalna zaštita biti mnogo bolja i po evropskim standardima.
Što se tiče stomatologa zaposlenih u državnoj praksi, informacije sa terena pokazuju da je potrebno više ljudi, bolji materijal i oprema, kaže dr stomatologije Gojnić.
"Činjenica je da imamo hiperprodukciju stomatologa, te je uloga Komore da završi izradu plana mreže mesta u kojima nedostaju stomatolozi i u kom broju, uključujući i privatnike. Na centralnim opštinama u Beogradu na jednog zubara imate oko 400 pacijenata, a na periferiji je još gore, 5.500 do 6.000 pacijenata. Paralelno sa tim, imamo mali broj stomatoloških sestara, pa se dešava da je došlo do inverzije u primanjima jednih i drugih", navodi naš sagovornik.
Naglašava da poboljšanju situacije ne doprinose ni mlade kolege sa Stomatoloških fakulteta i njihova upisna politika, jer posle završetka studija počnu da traže posao, a posle tri meseca se prijave na akademske, doktorske specijalističke studije umesto da stiču praksu.
"Onda imate doktore nauka koji nemaju ni dana radnog staža u praksi. Dobili ste čoveka koji nije spreman za krvarenje pacijenta, komplikacije, da izbegne lekarske greške itd.", primećuje on i podvlači da je svuda u svetu privatna praksa prepoznata od strane RFZO jer se "prema Ustavu ekonomsko društveno uređenje zasniva na slobodnom i otvorenom tržištu i slobodi preduzetništva, iz kog je neprihvatljivo izopštiti ili spoticati privatni sektor".
Zato poziva na otvoreni razgovor na temu pronalaženja balansa između privatnog i državnog sektora i održavanje zdravstvenog sistema optimalnim, uzimajući u obzir ekonomske i socijalne faktore, gde bi Komora trebalo da uzme važno učešće.
Prema podacima o stomatolozima na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje iz septembra, na posao čeka 1159 stomatologa.
"Među nezaposlenim zubarima najviše je doktora stomatologije, na evidenciji je više žena, najduže na posao čekaju stomatolozi opšte stomatologije i to do osam godina u proseku, a najkraće strukovni specijalista - zubni protetičar, nešto više od šest meseci", izjavili su iz službe NZS-a.