Srbija i Balkan
Proevropsko istraživanje: Većina građana Srbije Ameriku smatra neprijateljem
Budućnost odnosa dve zemlje, kako misle građani, najviše zavisi od rešavanja pitanja KiM, ali i od ulaska Srbije u EU
Većina građana Srbije Ameriku smatra neprijateljem, pokazalo je istraživanje Instituta za evropske poslove u saradnji sa istraživačkom kućom "Smart plus risrč", koje je na svom profilu na društvenoj mreži "Iks" objavio direktor Naim Leo Beširi.
Ispitivanje je sprovedeno u periodu od 11. do 29. maja 2023. godine na reprezentativnom uzorku od 1.200 ispitanika na teritoriji Republike Srbije, bez Kosova i Metohije.
"Čak 39 odsto građana smatra da je SAD neprijatelj Srbije, i među njima češće srećemo mlađe i sredovečne ispitanike (od 18 do 44 godine), dok je onih sklonijih da Ameriku doživljavaju kao prijatelja Srbije samo 16 odsto (preovlađuju ispitanici starosti od 45 do 59 godina). U ovom istraživanju SAD je kao prijatelja Srbije ocenio najmanji procenat ispitanika u odnosu na ankete iz prethodnih pet godina", naveo je Beširi.
Odnosi između Sjedinjenih Američkih Država i Srbije od građana su sveukupno dobili trojku, budući da su na skali od 1 do 5 odnosi ocenjeni prosečnom ocenom 2.49. U odnosu na ocenu koja je "izvučena" 2020. godine, u ovoj godini nastavljen je trend blagog pada.
Kada je u pitanju budući odnos Srbije i SAD, mišljenja su podeljena: manji procenat ispitanika (28 odsto) veruje da će odnosi ove dve zemlje biti bolji, dok 38 odsto njih nije optimistično i smatra da do poboljšanja neće doći.
Beširi dodaje da je primetan blagi porast u optimizmu u odnosu na prethodnu godinu, kada je zabeležen najveći procenat ispitanika, koji su smatrali da u budućnosti nema ništa od popravljanja odnosa.
Građani Srbije smatraju da bi odnose Amerike i Srbije najpre popravilo rešenje pitanja Kosova i Metohije (17 odsto), zatim ulazak Srbije u EU (16 odsto), kao i povratak "Kosova" u nadležnost Srbije (15 odsto).
Svaki deseti ispitanik kao uslov za poboljšanje odnosa dve zemlje vidi smenu predsednika SAD, dok 9 odsto njih rešenje vidi u promeni vlasti u Srbiji. Podjednak procenat ispitanika (pretežno gradskog stanovništva) navodi da bi to omogućila i saradnja u oblasti kulture, sporta i obrazovanja (9 odsto).
Četiri petine građana ne veruje da bi poseta američkog predsednika Džozefa Bajdena Srbiji, doprinela popravljanju odnosa. Samo 16 odsto građana imalo je pozitivan stav po tom pitanju, dok se 22.8 odsto nije izjasnilo. Procenat ispitanika koji smatraju da bi poseta Džozefa Bajdena poboljšala odnose SAD i Srbije - najniža je u odnosu na prethodne ankete, mada je i procenat onih koji o tome nisu izneli najviši stav.
Istraživanje je pokazalo i da je gotovo polovina građana, odnosno 46 odsto njih mišljenja da je za Srbiju značajno da ima dobre odnose i sa Rusijom i sa Amerikom.
Odnosi sa Rusijom još uvek za naše građane imaju ubedljivu prednost naspram odnosa sa SAD, iako je, kako Beširi tvrdi, prioritet Rusiji dalo najmanje ispitanika u poslednjih šest godina (29 odsto u odnosu na 45 odsto iz 2018.). Jedanaest odsto ljudi veruje da je značajno imati dobre odnose sa Amerikom, što je bolji rezultat u odnosu na 5 odsto, koliko ih je bilo 2018. godine.
Razvijanju odnosa sa Moskvom, najveći značaj pridaju nove generacije, odnosno mladi od 18 do 29 godina, dok su stanovnici iz urbanih područja u većoj meri za zbližavanje sa Amerikom, u odnosu na ispitanike iz ruralnih sredina.
Trećina građana nije uspela da navede nijednog političara koji najviše radi na poboljšanju odnosa između Srbije i SAD, a od onih koji su se izjasnili, najviše njih odabralo je predsednika Aleksandra Vučića (26 odsto), dok je 6 odsto odabralo predsednicu vlade Anu Brnabić. U manjem procentu, navođeni su i Ivica Dačić, Dragan Šormaz i Čedomir Jovanović.
