Srbija i Balkan
Da li su EU integracije neustavne nakon poruka Ursule fon der Lajen o priznanju "Kosova"
Predsednica EK zatražila je de fakto priznanje, što još uvek nije i de jure, formalno priznanje, kaže za RT Balkan Aleksandar Gajić, dok poslanik SNS-a Vladimir Đukanović kaže za naš portal da ne bi trebalo da se obaziremo na stav jednog EU činovnika
Srbija mora da prihvati de fakto priznanje tzv. Kosova, izjavila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen prilikom nedavne posete Prištini i pojasnila da će i u Beogradu, koji je posetila nakon Prištine, razgovarati o tome kako to može da se "materijalizuje i učini bez ikakvih pitanja".
Na konferenciji za medije u Beogradu, predsednik Vučić je izjavio da je Srbija spremna da ispuni sve svoje obaveze, ali da nikada neće priznati nezavisno "Kosovo" i da su upravo odnos s Prištinom i neuvođenje sankcija Rusiji dve prepreke na putu ka EU.
Kako je Fon der Lajen otvoreno ispostavila priznanje nezavisnosti tzv. Kosova kao neophodan uslov za evrointegracije postavlja se pitanje da li je onda, u svetlu njenog zahteva i njene izjave, pristupanje Srbije Evropskoj uniji postalo neustavno?
Narodni poslanik i funkcioner Srpske napredne stranke Vladimir Đukanović kaže za RT Balkan da se nikad nije obazirao na izjave činovnika EU. A na pitanje o neustavnosti kaže da je to stav Fon der Lajenove.
"Što bi se obazirali na njega? Doći će neki drugi činovnik koji će možda biti bolje volje", dodaje Đukanović.
Ukoliko bi se od Srbije otvoreno tražilo formalno priznanje Kosova, ne defakto, nego dejure priznanje u vidu sporazuma država, u tom slučaju bi Ustav bio prepreka, pojašnjava za RT Balkan Aleksandar Gajić iz Instituta za evropske studije.
"U ovoj fazi pregovora sa EU, od Srbije se ne traži formalno priznavanje nezavisnosti Kosova kao suverene države niti se traži da Srbija pristane na njegovo punopravno članstvo u Ujedinjenim nacijama. Ako bi se to tražilo u tom slučaju bi predstavljalo uslov za zaustavljanje pregovora", kaže Gajić.
On napominje da je Ursula fon der Lajen prilikom posete zemljama našeg regiona pominjala defakto priznanje, ali nije precizirala šta se pod tim podrazumeva.
"Kada su je novinari u Beogradu pitali da pojasni šta to defakto priznanje podrazumeva ona je govorila o primeni Ohridskog sporazuma. Međutim, Ohridski sporazum ne predviđa defakto priznanje, tako da možemo da to tumačimo kao jedan izgovor političara u datim okolnostima. Ohridski sporazum podrazumeva čitav niz ustupaka Srbije u smislu priznavanja nekih dokumenata i institucija Prištine ne prejudicirajući pravni status KiM kao pravnog subjekta. U tom smislu, Srbija ne priznaje defakto nezavisnost Kosova na ovaj način", ističe Gajić.
On dodaje i da defakto priznanje ne znači ništa u međunarodnom pravu i da ono mora biti dejure.
"Može da se pretpostavlja da će u budućnosti EU ili njene institucije insistirati u nekoj fazi daljih pregovora da se pitanje odnosa Srbije i njene južne pokrajine postavi kao neki formalni uslov, međutim tu postoji problem pet država članica EU koje ne priznaju takođe da je 'Kosovo' suverena država. Zatim, tu je srpski Ustav koji izričito tretira južnu srpsku pokrajinu kao autonomnu pokrajinu u okviru ustavnog poretka Srbije i on zaista predstavlja prepreku za taj vid formalnog priznanja", kaže Gajić.
I druga stvar koju je Vučić na konferenciji za medije naveo kao prepreku napretku Srbije na putu ka EU, neuvođenje sankcija Rusiji, obaveza je Srbije do zaključenja pregovora.
"Međutim, s obzirom da čitav niz drugih poglavlja nije raspravljen, ne može se očekivati da će Srbija, dok to ne bude poslednja stvar, pristati na usklađivanje svoje spoljne ili bezbednosne politike sa EU", naglašava naš sagovornik.
Kako dodaje, to je politička priča na dugom štapu gde se pravna argumentacija i proces pristupanja koriste kao način uslovljavanja neke države.
"Oni, s jedne strane, ne mogu da kažu da su od početka tražili od Srbije da se formalno prizna nezavisnost 'Kosova', jer su pre toga poslednjih 20 godina govorili kako to nije uslov. S druge strane Srbija ne može da kaže: mi nećemo pod tim uslovima da nastavimo pregovore jer se tada može suočiti sa političkim posledicama u vidu neke osude, sankcija, obustavljanja sredstava", napominje Gajić.
Kako dodaje, svima je sve jasno, ali i jedna i druga strana se prave da su stvari još uvek koliko-toliko u redu.
"Formalno priznanje može da se postavi kao uslov, ali bi u tom slučaju i mogućnost daljih pregovora i kandidature bila stavljena pod znak pitanja, a EU takođe neće da rizikuje tako nešto", zaključuje Gajić.
