Srbija i Balkan
Srbi su krivi za sve: Kako su popisi stanovništva postali gorući politički problem
Pitanje nacionalnosti, i to naročito srpske, glavni je problem zbog koga vlasti Crne Gore, pa i "Kosova" na sve načine izbegavaju da popisivače pošalju na teren
Što je ljudi manje sve ih je teže prebrojati - nova je matematička zakonitost koja se, bar na Balkanu dokazala više puta. Jer kad god je zadnjih godina trebalo popisati građane u ovom delu Evrope, bila je to nemoguća misija. Prosto prebrojavanje, na nivo mnogo komplikovanije matematičke gimnastike, obično su dizali – Srbi.
Na svim popisima u zemljama bivše Jugoslavije upravo su Srbi bili taj "činilac" koji je popisivanje pretvarao – u glavobolju.
Ali, zašto, gde god Srba ima, popis od "tehničkog pitanja" postaje "politički problem?
Odgovor na ovo pitanje najuočljiviji je na primeru Crne Gore u kojoj je ponovo, po ko zna koji put, popis odložen. Milojko Spajić nije čestito ni seo u premijersku fotelju a najavio je pomeranje popisa za mesec dana. Neki bi rekli da je poklekao pred pritiscima Zapada, ali sam Spajić se zaklinje u mnogo časnije motive.
Da bi se saznalo koliko ima Crnogoraca u Crnoj Gori, Spajić kaže, moraju se stvoriti uslovi da taj proces dobije apsolutni legitimitet - od ključne je važnosti, kako on ističe, učešće opozicije u popisivačkim komisijama kako se ne bi dovodila u pitanje relevantnost podataka ili "tražili razni izgovori za opstrukcije i politizaciju".
Analitičari, međutim, uveravaju da je razlog za odlaganje popisa daleko jednostavniji: Crnogorci bi mogli da se dosete – da su Srbi.
Zajednička kultura, religija, jezik, istorija – učvršćuju srpski identitet među pripadnicima nacije, koja je, može se reći, nasilno stvorena u doba komunističke, pa zatim i Milove vlasti, pa je i logično da se mnogi boje da će se građani, konačno oslobođeni ucena i pretnji, ovaj put izjasniti slobodno i da će se tako otkriti da je stvarni broj Srba mnogo veći od onih mršavih 28 odsto na koliko ih je spustila prethodna vlast.
A ako Srbi pređu magičnih 30 odsto udela u populaciji, uz to idu i veća prava – na primer, srpski jezik ponovo postaje službeni jezik. I bude li broj Srba veći nego što trenutno kažu knjige – oni bi dobili i veći politički uticaj.
Na takozvanom "Kosovu" opet muke sa Srbima. I tamo je popis odložen, a kao razlog navedene su tehnikalije. Ozbiljna "država" bila je toliko ozbiljna da je popis sačekala potpuno nespremna – bez tablet računara i 4.500 matičara i nadzornika. Pa, da ih je Kurti naručio sa "Ali ekspresa", za tri puta koliko se popis već odlagao – do sad bi valjda stigli!
Osnovano se sumnja da Kurti, perjanik etničkog čišćenja koje se poslednjih godina dešava na KiM, pokušava da umanji broj Srba koji su ipak ostali. Nada se da će mu, ako ih ne popiše, kasnije biti lakše da se pravi da ih tu nije ni bilo.
To tvrdi predsednik Matice Albanaca Srbije Demo Beriša koji je za "Kosovo onlajn" rekao da ključni problem u sprovođenju popisa nije koliko ima ostalih stanovnika - već upravo koliko ima Srba.
"U Crnoj Gori se prema poslednjem popisu 28 odsto građana izjasnilo kao Srbi, a procene ukazuju da bi taj procenat mogao da ide iznad 37 odsto. To ne odgovara ni u Crnoj Gori, niti će u BiH niti na Kosovu", kaže.
Srba na "Kosovu", procenjuje, ima oko 120.000, a to, kako ističe "remeti Kurtijevu ideju o nezavisnosti Kosova".
Prebrojavanje na Kosmetu inače je problem još od 1981. godine. Tadašnji potpis sprovodili su pokrajinski statističari (uglavnom Albanci) i sumnja se da je dobijeni podatak o 77,4 odsto Albanaca, bio prilično nategnut. Još gore - da je upravo on poslužio Albancima kao osnova za sve ono što su kasnije radili - i uradili.
U BiH se o popisu, mada mu je vreme, i ne priča. Preseo im je i onaj iz 2013. čije rezultate Republika Srpska nije prihvatila jer su, kako Dodik tvrdi "frizirani". Federalne vlasti su, bez saglasnosti Srba odlučile da popisuju i dijasporu, što je, naravno, podiglo broj Bošnjaka. A na nekim nivoima vlasti, broj predstavnika nacija određuje se i dalje po njihovom broju iz popisa održanog 1991. godine.
Politički značaj popisa dobro ilustruje i primer Hrvatske - Srbe su, prema poslednjim podacima sveli na svega 3,2 odsto i sada, na primer, ne moraju da im daju pravo na ravnopravnu službenu upotrebu jezika i pisma, koju bi imali tek ako čine trećinu populacije.
Tako, recimo u Vukovaru, gde je 2011. živelo oko 35 procenta Srba, sada ima oko 30 procenata, pa Hrvati više ne moraju ni da brinu o onim omraženim ćiriličnim tablama - jer Srbi na njih više nemaju ni pravo.
Albanija, recimo, ovih problema nema, i to zato što po popisu iz 2011. ima samo 155 Srba. One Srbe koji žive oko Tirane, Skadra, Fira... izgleda "nisu zatekli kod kuće". Da li će ovogodišnji popis pokazati njihov pravi broj, odnosno da Srba ima oko 40.000 koliko se procenjuje - videćemo kad objave rezultate.
