Visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit, koji u Republici Srpskoj nije priznat, izveštaj u Savetu bezbednosti UN nije predstavio lično, zato što je, kako tvrdi, morao da se vrati u BiH. U međuvremenu, izveštaj koji je Republika Srpska predstavila, ukazao je pred ovom institucijom zašto nemački političar ne zaslužuje da govori pred Savetom bezbednosti, a što se njih tiče, ne mora ni da se vraća u BiH.
"Meni je bilo važno da se moj izveštaj pročita i zahvalan sam na komentarima koji su bili pozitivni", rekao je Šmit gostujući u Jutarnjem programu sarajevske BHRT.
Na pitanje da li je uopšte dobrodošao u Njujorku, on kaže da tamo često putuje.
"Bio samo tamo u toku godine i tamo sam uvek dobrodošao. Planiram naredne godine ponovo da idem tamo", rekao je Šmit ne precizirajući da li i u Njujork, kao i u BiH odlazi kao privatno lice, budući da mu Savet bezbednosti nije potvrdio mandat.
Zbog toga je Republika Srpska visokog predstavnika u Izveštaju opisala kao "penzionisanog nemačkog političara", koji "besmisleno tvrdi da ima pravo da dekretima vlada BiH".
U tekstu koji prenosi RTRS, ističe se i da je, možda, jedino mišljenje oko kojeg su Bošnjaci, Srbi i Hrvati u BiH saglasni - to da je Šmit naneo štetu i doveo do destabilizacije BiH.
Ilustrovan informacijama da su protiv Šmitove vladavine Bošnjaci održali velike ulične demonstracije i da ga je član Predsedništva BiH Željko Komšić u septembru nazvao "dezorijentisanim klovnom" – izveštaj dodaje da Šmit nije rešenje političke nestabilnosti u BiH već njen uzrok.
"Šmit nije diplomata, a njegov nedostatak diplomatskih veština je, nesrećom, žalosno očigledan. On je temperamentno, kulturno i profesionalno nekvalifikovan za ulogu koju mu je dodelila šačica zemalja koje su ga nezakonito odabrale", piše u Izveštaju.
Savet bezbednosti od Republike Srpske je saznao da su o Šmitu negativno pisali i govorili i njegovi sunarodnici iz Nemačke, a posebno su zanimljivi delovi izveštaja u kojima se govori o tome kako visokog predstavnika doživljavaju u regionu.
"Lideri u regionu prepoznali su Šmitovu pogubnu ulogu. Na primer, hrvatski predsednik Zoran Milanović nazvao je BiH pod Šmitom 'trapavom, traljavom, nesposobno vođenom kolonijom'. Milanović je rekao i da je Šmit da bi zaštitio 'svoju stražnjicu i svoju reputaciju', promenio krivični zakon prema kojem je 'ono što je Dodik napravio - krivično delo'. To se zove kolonijalna uprava i to uništava zemlju", citira se Milanović u izveštaju.
U tekstu se dodaje da je Tužilaštvo BiH, ignorišući činjenicu da Šmitove nove krivične zabrane nisu donete u skladu sa Ustavom, nedavno podiglo optužnice protiv dvojice zvaničnika Republike Srpske zbog nepostupanja prema Šmitovom nalogu. Te optužnice osenjene su kao "šokantan napad na demokratiju".
U dokumentu se naglašava da Šmit sebe u potpunosti stavlja iznad pravnog i ustavnog okvira BiH i ismeva vladavinu prava, kao i da njegovo licemerje nije bezazleno.
"Za čoveka koji ne prestaje da bunca o vladavini prava, niko nije naneo više štete vladavini prava u BiH od njega i šačice njegovih pristalica u međunarodnoj zajednici", naglašava se, između ostalog.
Republika Srpska se, kako ističe, nada da će sve zemlje koje cene slobodu, demokratiju i suverenitet osuditi Šmitove nezakonite i tiranske odluke i jasno staviti do znanja da BiH moraju da upravljaju njeni građani u skladu sa njenim demokratskim ustavnim poretkom, a ne "bezobzirni nemački autokrata".
"Ništa manje ne zahteva ni put evropskih integracija na koji je BiH krenula. Republika Srpska je uverena da BiH, bez obzira na trenutne političke tenzije, može uspeti i postići članstvo u EU ako se Dejtonski sporazum, uključujući Ustav BiH, bude verno sprovodio, uključujući poštovanje ustavne strukture BiH i vraćanje demokratske samouprave", navodi se u izveštaju.