Srbi na tzv. Kosovu su najugroženiji narod u Evropi, dok bi Nemačka trebalo da povuče priznanje lažne države, istakao je šef spoljnopolitičkog odbora poslaničke grupe Alternativa za Nemačku (AfD) u Bundestagu Petr Bistron.
"Oni žive u vojno zaposednutom delu svoje zemlje. To je 100.000 talaca", naglasio je nemački poslanik.
Na pitanje da li bi nemačka vojska, Bundesver, trebalo da pošalje više vojnika u Kfor, odgovara negativno.
Prema njemu, Nemačka bi trebalo da spozna da je eksperiment 'Kosovo' potpuni neuspeh i da povuče priznanje.
"Trebalo bi da spozna i da nije samo bombardovanje SR Jugoslavije 1999. bilo kršenje međunarodnog prava, kojim je razoren teritorijalni integritet jedne zemlje, već treba da uvidi da je bila ogromna greška da se 'Kosovo' prizna kao država, jer ta konstrukcija nije država. Ona ne može da preživi i samo je protektorat EU i SAD. Nemačka treba da povuče priznanje 'Kosova'", poručuje Bistron.
Prema njemu, dijalog Beograda i Prištine je propao i to, kaže, svako može da vidi, a razlog za neuspeh vidi u tome što Priština ne ispunjava obaveze.
"Pregovori su doživeli neuspeh. Dve strane ne mogu da se dogovore, zato što, pre svega kosovski Albanci ne ispunjavaju ono na šta su se obavezali. Ima mnogo potpisanih sporazuma kojih se Aljbin Kurti ne pridržava i zato su pregovori dostigli 'mrtvu tačku'", uveren je Bistron.
Slična sudbina će, kako kaže, biti i sa ZSO.
"Kurti to sigurno neće učiniti, to pokazuje i u pregovorima. Kurti srpsku stranu vuče za nos. Albanci krše sve sporazume i obećanja koja su dali. Ne pridržavaju se ničega. Kupuju vreme", uveren je Bistron.
Na pitanje zašto Kurti u Nemačkoj vidi svog najvećeg saveznika, Bistron je objasnio da je razlog činjenica da Berlin zastupa američke interese.
Nemci su, napominje, "produžena ruka SAD" i čine samo ono što Amerikanci žele na Zapadnom Balkanu.
"Nemačka zastupa američke interese. Sama činjenica da se na 'Kosovu' nalazi druga po veličini vojna baza posle Ramštajna, govori sve", objasnio je on.
Kada je reč o budućnosti Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji, Bistron primećuje da Zapadni Balkan sada ima alternative i može da bira u kom pravcu će se kretati.
Ukazuje da je pre nekoliko godina izgledalo da je jedina mogućnost za Zapadni Balkan da se ekonomski dobro razvije i da ima bezbednosno političku komponentu, da garantuje dobar život za ljude – ulazak u EU, ali da se to promenilo.