Hiljade izbeglica i azilanata spasenih iz Mediterana italijanskim brodovima biće smešteni u centrima u Albaniji, nakon sporazuma između premijera Edija Rame i njegove italijanske koleginice Đorđe Meloni.
Odluka je izazvala kontroverzu u obe zemlje, pre svega zbog pritužbi na nedostatak političkog konsenzusa i glasanja u parlamentu. Reakcije su stigle i iz EU, odakle su upozorili da se moraju poštovati nacionalno i međunarodno pravo, piše "Euraktiv".
Pokrenuta su i pitanja ljudskih prava i rizici zbog neadekvatnog nadzora, s obzirom na to da su slični dogovori sa drugim zemljama odbijeni ili osporavani na sudu.
Prema novom sporazumu, dve oblasti na severu Albanije koristiće se za prihvat, procenu i obradu tražilaca azila i izbeglica.
Uz finansiranje iz Italije, sporazum se odnosi samo na one koje na moru spase italijanska obalska straža ili mornarica, a ne dobrotvorne organizacije. Takođe se ne odnosi na maloletne osobe, trudnice ili druge ugrožene osobe.
Više od 145.000 ljudi pokušalo je da se domogne obala Italije tokom 2023. godine, u poređenju sa oko 88.000 u istom periodu 2022.
Meloni je obećala da će suzbiti migracije, ali pronalaženje rešenja nije bilo lako. Pozivi iz krajnje desničarske partije "Braća Italije" zahtevali su da se takvi objekti postave van Evropske unije, predlažući, na primer, severnu Afriku, ali nijedna zemlja nije bila voljna da to razmotri.
Rama je rekao da Albanija ne može da reši migrantski problem Italije, ali može da pomogne i sarađuje.
"Imamo istoriju gostoprimstva", podvukao je Rama, podsećajući da je Albanija dočekala više od pola miliona ratnih izbeglica i takođe dala utočište hiljadama avganistanskih žena i nekoliko hiljada Iranaca kada je NATO napustio Avganistan.
Po dolasku u centre pod italijanskom jurisdikcijom, italijanski zvaničnici će se baviti procedurama iskrcavanja i identifikacije i uspostaviti prvi prihvatni centar i skrining. Procenjuje se da bi godišnje moglo da se obradi između 3.000 i 39.000 zahteva za azil.
Pojedinci će ostati u Albaniji onoliko dugo koliko je potrebno za obradu njihovog zahteva, poručila je Meloni.
"Nameravamo da centri budu operativni sledećeg proleća", rekla je ona, dodajući da će albanska policija garantovati bezbednost.
Međutim, taj potez nije se svideo svima u Tirani.
Član Predsedništva opozicione Demokratske partije Belind Keliči usprotivio se sporazumu, navodeći da je uzet "bez skupštinske rasprave, bez političkog konsenzusa, bez javne analize i transparentnosti, bez davanja detalja o potpisanom sporazumu, ne pitajući nikoga".
On je dodao da je Tunis nedavno odbio istu ponudu Italije, te sporazum nazvao "izdajom Albanije" i "nelojalnošću zemlji". On je rekao da desetine hiljada mladih ljudi napuštaju zemlju svake godine dok ih Rama "zamenjuje ilegalnim imigrantima".
Ostala negodovanja tiču se davanja suvereniteta Italiji na albanskom tlu i načinu na koji se može desiti bilo kakva repatrijacija iz Albanije bez bilateralnih sporazuma.
"Postignuti sporazum izgleda kao opasna zbrka, vrlo nejasna", rekao je Pjerfrančesko Majorino iz Italijanske demokratske partije.
Njegove italijanske kolege tvrde da Italija stvara italijanski Gvantanamo van međunarodnih standarda i EU, "bez mogućnosti da proverava uslove ljudi koji su zatvoreni u ovim centrima".
Italijanski ministar spoljnih poslova Antonio Tajani insistirao je da sporazum jača njihovu vodeću ulogu u Evropi i otvara "nove puteve saradnje na Jadranu protiv neregularnih migracija i zaustavljanja trgovine ljudima".
Evropska komisija takođe nije konsultovana o dogovoru. Dodali su da sporazum tek treba da bude implementiran u italijanski zakon.
Oni su, međutim, upozorili da svaki sporazum mora u potpunosti poštovati pravo EU i međunarodno pravo.
Poslednjih godina, kružile su i glasine o tome da je Albanija spremna da postigne dogovor sa Ujedinjenim Kraljevstvom o procesuiranju tražilaca azila na teritoriji UK. Dok je Tirana to žestoko negirala, London je pokušavao da postigne kontroverzni sporazum sa Ruandom, koji je predmet tekućeg sudskog postupka zbog nezakonitosti.
Nejasno je da li bi sporazum između Italije i Albanije takođe mogao da postane predmet sličnih pravnih zavrzlama.