Kurti zahteva: Dijalog po novom predlogu iz EU

Premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti izjavio je da insistira da se dijalog Beograda i Prištine u budućnosti vodi po "novom predlogu Evropske unije", odnosno, nemačko-francuskom planu koji će, prema Kurtijevim rečima, dovesti do "međusobnog priznanja".

Nemačko-francuski plan još uvek nije zvanično objavljen, a detalji ovog dokumenta su se tek nedavno pojavili u javnosti. U njemu se ne govori o međusobnom priznanju Srbije i njene južne pokrajine, već o uspostavljanju odnosa po "modelu dve Nemačke" koji je doveo do ulaska nekadašnje Istočne Nemačke u Ujedinjene nacije.

Prethodno je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen istakla da bi nemačko-francuski plan trebalo da bude ključna komponenta za postizanje dogovora između Beograda i Prištine.

"Priznavanje neće biti jedina tema sporazuma, ali mora da ima ključno mesto, jer bi se dijalog bez priznavanja samo nastavio bez dogovora. Smatram da je poslednji predlog dobra osnova za dalje razgovore. Vidim u njemu tekst zasnovan na vrednostima", izjavio je juče Kurti, pozivajući se na nemačko-francuski predlog koji su podržali Vašington, Berlin i Pariz.

Prema rečima predsednika Srbije Aleksandra Vučića, nemačko-francuski plan je neprihvatljiv za Srbiju, isto koliko i stolica tzv. Kosova u Ujedinjenim nacijama.

Dokument bez budućnosti

Srpski istoričar Srđan Graovac rekao je ovim povodom za "Večernje novosti" da će se u budućnosti pokazati da li pomenuti dokument uopšte ima budućnost.

"Izvesno je da postoje razgovori sa dve strane, vode ih Francuzi i Nemci, pokušavajući da ih usaglase, kako bi se pronašao minimum zajedničkih interesa. Međutim, sudeći po ovom Kurtijevom nastupu, on u startu ruši tu mogućnost, jer je za nas neprihvatljiv sporazum koji bi u osnovi imao priznavanje lažne države. Videćemo da li će biti sluha u Briselu da shvate da takav dokument ne bi imao nikakvu budućnost, jer Beograd na njega ne može da stavi paraf. Postoji i opcija da je ova Kurtijeva poruka namenjena albanskoj javnosti, želja da se prikaže kao čvrst lider, mada sudeći prema dosadašnjoj destruktivnoj politici Prištine, koja uporno blokira dijalog i izaziva nestabilnosti u pokrajini, to je malo verovatno".

Graovac je napomenuo da će tek nakon 21. novembra, kada stupa na snagu odluka o novčanim kaznama u visini od 150 evra za građane Kosova i Metohije koji nisu preregistrovali svoja vozila, biti jasnije da li je Kurti spreman da svoju politiku usmeri u pravcu pregovora i kompromisa ili i dalje igra "opasnu igru" kako bi zauzeo sever Kosova i Metohije i nastavio da se radi sve kako bi nastavio da se bavi proterivanjem srpskog stanovništva sa severa pokrajine.

"Govori se da Kurti ima podršku Nemačke već duže vreme, ali u čemu ima podršku? To je sad suština, da li on zaista ima podršku u tome da minira dogovore koji su postignuti još pre deset godina u Briselu?", zaključio je Zečević.

U dokumentu se navodi da će tzv. Kosovo i Srbija razvijati međusobne normalne odnose dobrosusedstva na osnovu jednakih prava, da će Beograd prihvatati "Kosovo" kao članicu Ujedinjenih nacija, da će dve strane sporove rešavati mirnim putem, da Srbija ne može da opstruiše put "Kosova" ka EU, a ni da lobira protiv "Kosova" u pet zemalja koje ga nisu priznale u okviru EU, kao i da ne sme da ometa članstvo u Savetu Evrope.

Borelj zahteva da Beograd i Priština "ispune dogovoreno"

Šef diplomatije Evropske unije, Žozep Borelj, pred jučerašnji sastanak ministara spoljnih poslova EU u Briselu, rekao je da je EU iznela predlog Beogradu i Prištini za rešavanje situacije na severu pokrajine.

"Izneli smo predlog za izlazak iz krize, oni treba da ga razmotre. Radi se o dobrom rešenju. Pre nekoliko dana sreo sam se sa predsednikom Vučićem i premijerom Kurtijem u Parizu. Na nesreću, na ivici smo nove krize i moramo da izađemo iz aktuelne situacije, da tražimo konstruktivan pristup," rekao je Borelj i zatražio od obe strane da "ispune dogovoreno".

Visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku se opet obratio "obema stranama" sa zahtevom da ispune dogovoreno.

Borelj je potvrdio da je jučerašnji sastanak bio uglavnom posvećen situaciji u Ukrajini, ali da je delom sastanak protekao i u temama koje su vezane za Zapadni Balkan.

Šefovi diplomatija zemalja članica su napravili presek od poslednje rasprave u maju ove godine, sa posebnim fokusom na usklađivanje partnera sa Zapadnog Balkana sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom. Srbija je u ovom segmentu posebno predmet kritika, zbog neuvođenja sankcija Moskvi, kao i zbog smanjenog procenta usklađenosti u odnosu na prošlu godinu.

Ministri su se fokusirali i na tenzije između Beograda i Prištine, trenutne političke situacije u Crnoj Gori i u Bosni i Hercegovini.

Jedna od jučerašnjih tema vezanih za Zapadni Balkan bila je i aktuelna energetska kriza i pomoć EU u toj oblasti. Ministri su se fokusirali na trenutne tenzije između Beograda i Prištine, političku situaciju u Crnoj Gori i u Bosni i Hercegovini.

Prva zvanična poseta predsednice Slovenije biće poseta zemljama Zapadnog Balkana

Novoizabrana predsednica Slovenije Nataša Pirc Musar izjavila je da će njeno prvo putovanje u inostranstvo od kad je na funkciji predsednice države, biti poseta zemljama Zapadnog Balkana. Ona je istakla da je posebno zabrinuta zbog odnosa Beograda i Prištine, napominjući da je bilo u planu da njena prva zvanična poseta bude Nemačkoj, ali da su je nedavni događaji na Zapadnom Balkanu naveli da promeni mišljenje.

Portparolka Evropske komisije zadovoljna usklađivanjem vizne politike 

U trenucima velikih pritisaka na Srbiju u vezi sa tzv. Kosovom i sankcijama Rusiji, Brisel je razmatrao mogućnost da se srpskim državljanima ponovo uvedu vize za Evropsku uniju, zbog, kako su naveli "velike propustljivosti migranata ka zapadnoj Evropi".

Srbija je svojim hitnim reagovanjem povukla određene korake u pravcu usklađivanja vizne politike sa EU, što je juče pohvalila i portparolka EK Antija Hiper.

"Srbija je napravila napredak u harmonizaciji. Zemlja je uskladila svoju listu sa vizama za Tunis i Burundi u oktobru i novembru, a sada radi na daljoj harmonizaciji svoje vizne politike", navela je Hiperova.