Sve je više dece i adolescenata u Srbiji obolelih od dijabetesa, međutim tačan broj se ne zna jer ne postoji registar niti zvanični podaci.
Aleksandar Opačić, predsednik Dijabetološkog saveza Srbije za RT Balkan kaže da to jeste problematično, jer su deca najranjivija grupa i nikako ni bi trebalo da se licitira sa tako važnim stvarima.
Podsetio je i na izjavu dečjeg endokrinologa, načelnika Odeljenja endokrinologije na Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta "Dr Vukan Čupić" dr Tatjane Milenković koja je za vreme korone otkrila da im dolazi sve veći broj malih pacijenata u stanju dijabetičke ketoacidoze, odnosno sa komplikacijama dijabetesa.
"U pitanju je stanje potencijalno opasno po život koje se javlja kada dođe do nakupljanja kiseline u krvi, a dešava se kada je šećer u krvi predugo previsok. Javlja se jer roditelji ne prepoznaju prve signale bolesti", navodi Opačić.
Ističe da su u pitanju učestalo mokrenje, suva usta, konstantna žeđ (što podrazumeva da je osoba popila dve čaše vode, a potom ožednela u roku od pet do deset minuta), gubitak telesne težine i znaci malaksalosti, umora i pospanosti.
"Čim dođe do ovih stanja, savet je da se ode u najbližu apoteku i proveri šećer u krvi. U slučaju da je povišena vrednost, potrebno je uraditi kompletnu krvnu sliku kod izabranog lekara. Pravovremena reakcija je najbitnija", objašnjava naš sagovornik.
Tip 1 dijabetesa javlja se kao posledica genetske predispozicije i češći je kod dece.
"Crna statistika pokazuje da se i tip 2 dijabetesa u povećanom broju javlja kod najmlađih, što nikako nije bio slučaj pre dve decenije. To govori u prilog tome da su deca gojazna, da se loše hrane i malo se kreću jer igraju igricei gledaju TV", kaže Opačić.
Naš sagovornik upozorava da je veliki problem diskriminacija obolele dece u vrtićima i školama, zbog čega je dobro što je izrađen Pravilnik o postupanju u školama sa učenicima koji imaju dijabetes.
"U tom smislu bih ponovio 'Ništa za nas bez nas', što znači da bi bilo lepo da nas država kontaktira i uključi prilikom izrade sličnih dokumenata, jer niko od nas ne zna bolje sa čime se suočavamo i šta nam je potrebno", zaključuje Opačić.
Bojana Marković iz Udruženja "Plavi krug" za RT Balkan kaže da je u Srbiji između 3.000 i 5.000 dece sa povećanim šećerom u krvi.
Ona ističe da je inicijativa ova dva udruženja dovela do povećanja broja besplatnih test trakica za merenje šećera osobama sa dijabetesom.
"Svim osobama sa dijabetesom koji su na insulinskoj terapiji do četiri doze dnevno povećan je ukupan broj test trakica sa 200 na 400 godišnje, dok je osobama na inteziviranoj insulinskoj terapiji odobreno povećanje sa 1200 na 1800 test trakica godišnje", podsetila je naša sagovornica i naglasila da je ovo prvi put da se i osobama sa dijabetesom tip 2 stavljene na raspolaganje test trakice o trošku države.
Markovićeva apeluje da bi senzori za merenje nivoa šećera, koji šalju zvučno obaveštenje o vrednostima šećera trebalo da budu dostupni svima.
"Uskoro bi trebalo da budu dostupni o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za svu decu do 18 godina obolelu od dijabetesa tipa 1, koja su na terapiji insulinskom pumpom, i za svu decu sa nestabilnim dijabetesom" nedavno je za RTS najavila direktorka RFZO Sanja Radojević Škodrić.
Dijabetes važi za "tihog ubicu". Reč je o hroničnom metaboličkom oboljenju povišene glukoze u krvi, koje se negativno odražava na sve organe: oči, mozak, srce, krvne sudove.
Predstavlja jedno od vodećih uzroka smrti u svetu, od kojeg u Srbiji godišnje umire 3.400 ljudi. Međutim, stručnjaci upozoravaju da je u pitanju skrivena epidemija i da je stopa mortaliteta tri puta veća.