Da se nekakvom vremenskom mašinom vratimo u Drugi svetski rat polovina stanovnika Crne Gore ne bi znala da li će na stranu četnika i partizana.
Bliskost partizanskom pokretu izražava 32,3 odsto građana Crne Gore, a četničkom pokretu 18 odsto. Skoro polovina, 49,7 odsto građana ne može da se odredi između ova dva ideološki suprotno postavljena pokreta, to je pokazalo istraživanje Centra za građansko obrazovanje.
U pitanju je projekat "Plenum o crnogorsko-srpskim odnosima"
Regionalne akademije za razvoj demokratije iz Novog Sada na čijem čelu je nekadašnji član Demokratske stranke Balša Božović, a finansira ga ambasada Švajcarske u Srbiji.
Prema rezultatima Božovićevog istraživanja 49 odsto građana Srbije ne smatra da Srbija utiče na političke prilike u Crnoj Gori.
Čak 79 odsto građana Srbije smatra da Srbije ima pravo ili obavezu da vodi računa o Srbima u Crnoj Gori.
Građani Srbije smatraju da su Srbi u Crnoj Gori ugroženi – 46 odsto, dok 86 odsto smatra da Crnogorci nisu ugroženi u Srbiji.
Odnose Srbije i Crne Gore najviše kvari pitanje Kosova i Metohije, jer je Podgorica donela odluku o priznanju. Čak 34 odsto ispitanika je reklo da je to najveći problem odnosa Beograda i Podgorice.
Istraživanje je pokazalo da Srbi kao glavni oslonac u spoljnoj politici vide Rusiju 20 odsto, a Evropsku uniju na 15 odsto, potom Kinu sa 13 odsto.
I ovo istraživanje, iako finansirano sa Zapada, pokazalo je veliku privrženost građana Srbije Rusiji, pa je protiv sankcija 67 odsto ispitanika.
Članstvo Srbije u EU podržava 38 odsto građana, što je najmanja podrška u regionu, 41 odsto je protiv ulaska u Uniju, dok je neopredeljenih 21 odsto.
Srbi su odlučno protiv ulaska u NATO, 75 odsto ispitanika, a samo 9 odsto podržava članstvo u Alijansi.