Beograd i Priština treba da se konstruktivnije uključe u dijalog i sprovedu dogovorene sporazume, što podrazumeva uspostavljanje Zajednice opština sa srpskom većinom i normalizaciju odnosa, rekao je evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji na sednici Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta.
Komesar je tom prilikom predstavio Izveštaj o proširenju u kom je istaknuto da je Srbija sprovela ustavne amandmane za nezavisnost sudstva, medijske zakone i ispunila uslove za otvaranje još jednog klastera.
Po njegovim rečima, Srbija je napredovala u usklađivanju spoljne politike sa EU, ali razlog za brigu je što još uvek nije uvela sankcije Rusiji.
Kada se radi o Prištini, konstatovao je da je situacija na severu uslovila nekoliko kriza.
"Nedostatak odlučnih postupaka za deeskalizaciju je uslovio mere. Veselimo se 1. januaru i viznoj liberalizaciji", dodao je Varhelji.
Odgovarajući na pitanje izvestioca za Crnu Goru Tonina Picule o dešavanjima u Banjskoj rekao da je jedino moguće rešenje da se odgovorni izvedu pred sud.
Varhelji je kazao da je za Beograd i Prištinu važno da učestvuju u dijalogu i sprovedu sporazume jer je to sastavni deo Plana rasta EU za Zapadni Balkan.
Naime, reč je o novom pristupu koji treba da zatvori ekonomski i društveni jaz između ovog regiona i Evropske unije i stvori priliku za ranu integraciju regiona u EU, pre nego što joj se pridruži. U okviru istog predložena je finansijska pomoć od šest milijardi evra.
Plan rasta EU za Zapadni Balkan
"Želimo da se Zapadni Balkan postupno integriše u jedinstveno tržište i pre punog članstva. Plan za rast ubrzaće temeljne reforme. Želimo da pojačamo finansijsku podršku, a to je paket od šest milijardi evra od kojih su dve nepovratna sredstva, a četiri povratni zajmovi. Cilj je postići usklađivanje do 2030", rekao je Varhelji.
Plan koji, po njegovim rečima donosi stvarne prednosti za obe strane, ima četiri aspekta, od kojih prvi podrazumeva što bržu integraciju zainteresovanih partnera sa Zapadnog Balkana u okviru četiri slobode, to jest u oblasti slobodnog kretanja ljudi, robe, kapitala i usluga, i da se što brže izbore s preuzimanjem svih obaveza koje proizlaze iz procesa i pravila EU.
EU je u tom smislu spremna da pomogne, ali zauzvrat traži da to doprinese prosperitetu, stabilnosti i bezbednosti regiona.
Drugi stub ovog plana je da se pomogne partnerima na Zapadnom Balkanu da ubrzaju proces reformi. Kao treći aspekt istakao je da, kada se ove zemlje integrišu s tržištem i socijalnim sistemima EU, ne mogu same na tom putu da zatvore jaz u finansijskoj podršci i da će zarad toga EU obezbediti dodatnu podršku.
"Zato predlažemo Savezu da poveća finansijsku podršku za agendu reformi i obezbedimo dodatnih šest milijardi evra", rekao je Varhelji i naglasio da je podsticaj Zapadnom Balkanu potreban i tom regionu, ali i EU.