Pravo imaju, ali samo na papiru, dok su u praksi neosigurane i bez zdravstvene zaštite. Ovakvu sudbinu dele hiljade žena, i to onih najstarijih, kojima je medicinska pomoć i najpotrebnija.
Zakon o rodnoj ravnopravnosti omogućio je ženama koje nisu zdravstveno osigurane po drugom osnovu da steknu zdravstveno osiguranje na osnovu neplaćenog kućnog rada. Dakle, onima koje obično zovemo domaćicama. Ali, ova odredba se ne primenjuje.
Ovo je za "Novosti" potvrdio i zaštitnih građana Zoran Pašalić. Zato je ombudsman zatražio od nadležnih da se zakon primenjuje u potpunosti kada su u pitanju starije žene na selu, kao i da im lokalne samouprave obezbede stalno finansiranje pomoći u kući i kućnog lečenja.
"Posebno su ugrožene žene starije od 80 godina, koje žive u samačkim domaćinstvima, a među njima je najviše onih kojima treba podrška drugih ili socijalnih i zdravstvenih službi", naveo je Pašalić u "Posebnom izveštaju zaštitnika građana o zastupljenosti usluga socijalne i zdravstvene zaštite za starije žene koje žive na selu".
Prema popisu iz 2022. godine, u Srbiji je registrovano 836.000 žena starijih od 65 godina, od čega njih oko 336.000 živi u ruralnim sredinama. Od tog broja, 74.000 je starije od 80 godina i to najviše u samačkim domaćinstvima.
Prema rečima predsednice udruženja "Snaga prijateljstva - Amiti" Nadežde Satarić, mnogo žena na selu koje neguju bolesnog svekra, svekrvu ili roditelje i rade na njivi, ne uplaćuju zdravstveno osiguranje, niti su osigurane preko supruga i nemaju nikakvu zdravstvenu zaštitu.
"Bez zdravstvene zaštite nisu samo starije žene sa sela, već i nešto mlađe. Prošle godine sam se u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje raspitivala šta je potrebno od dokumentacije da podnesu kao dokaz da se bave napornim neplaćenim radom. Rečeno mi je da nema podzakonskih akata koji bi bliže regulisale ovu zakonsku odredbu, niti uputstava sa šifrom pod kojom bi se ove žene vodile kao zdravstveni osiguranici. Samim tim, nema ni mogućnosti da se zakon primenjuje", kaže Satarić.
Ona napominje da, većina ljudi koji se bave poljoprivredom osiguranje počinje da uplaćuje tek posle 50. godine budući da im je penzija jednaka bez obzira na to koliko godina uplaćivali obaveze.
"Za bračni par godišnji iznos osiguranja je 120.000 dinara. Nekada usevi loše rode, zbog suše ili kiše, pa oni ne mogu da zarade dovoljno novca za sve potrebe. Tada najpre odustaju od uplaćivanja zdravstvenog osiguranja. Misle, ionako retko idu kod lekara. Zato se kasnije neretko razbolevaju od teških bolesti, uključujući i kancer, koji nije na vreme dijagnostifikovan. Mislim da bi zdravstvenu zaštitu, kao nekad, trebalo da imaju svi, jer je državi jeftinije da ulaže u preventivu nego u lečenje", kaže Satarićeva.
Jedan broj starijih žena na selu ne može da ostvari pravo na usluge socijalne zaštite, jer pema zakonu, na to nemaju pravo ako se odreknu nasledstva. Zato su, konstatuje ombudsman u izveštaju, one dodatno izložene riziku od siromaštva, pošto 84 odsto žena u selima nema imovinu u vlasništvu, a 44 odsto se odriče nasledstva u korist muških članova porodice, dok je samo 0,5 odsto muškaraca isključeno iz nasleđivanja.