Srbija i Balkan
Žiofre: U izveštaju EK ima pozitivnih vesti, ali reforme moraju da se pojačaju
Ambasador Evropske unije u Srbiji Emanuel Žiofre predao je Nacionalnom konventu o Evropskoj uniji, Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije za 2023. godinu
Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuele Žiofre rekao je za RTS da u Izveštaju EK o napretku ima pozitivnih vesti i to u ekonomiji i pravosuđu, ali da još ima izazova u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. Takođe, kaže, još nema napretka oko usklađivanja sa spoljnom politikom EU i ističe da je potrebno pojačati reforme u svim oblastima.
Ambasador Evropske unije u Srbiji Emanuel Žiofre predao je Nacionalnom konventu o Evropskoj uniji, Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije za 2023. godinu. Ambasador Žiofre je rekao da u Izveštaju ima pozitivnih vesti, ali da se reforme moraju intenzivirati u svim oblastima.
"Kada pogledamo ekonomsku sliku, ima pozitivnih vesti, Srbija je zadržala makroekonomsku stabilnost, vidimo napredak u smanjenju opterećenja na kompanije i njihovo poslovanje, napredak u reformi pravosuđa i to su pozitivni koraci", rekao je Žiofre.
Prema njegovim rečima, ipak ima još mnogo izazova.
"Ovo je veliki projekat pristupanja Uniji i mislim da ostaje pitanje spoljne politike, s obzirom na to da nije bilo daljeg usklađivanja sa spoljnom politikom Evropske unije", naveo je Žiofre.
Takođe, kaže, veliki izazovi su u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.
"To su oblasti u kojima je zabeležen ograničen napredak, ali moramo da intenziviramo napore. Posao je ogroman, važan i generalno treba da pojačamo reforme u svim oblastima", rekao je Žiofre.
O planu za ekonomski rast Zapadnog Balkana
Evropska komisija predložila je novi plan za ekonomski rast Zapadnog Balkana vredan šest milijardi evra.
"Ovo je velika prilika za Srbiju i Zapadni Balkan. To je važna svota novca koja dolazi povrh više od 30 milijardi evra koje će se otključati za Zapadni Balkan kroz ekonomski investicioni plan, što je i više od toga. To je mogućnost pristupanja jedinstvenom tržištu, čak i pre pristupanja Uniji", rekao je Žiofre.
Ukoliko Srbija i Zapadni Balkan realizuju reforme, kaže Žiofre, moći će da učestvuju u jedinstvenom tržištu, kretanju robe, usluga, radnika, mogućnostima integracije energetskog tržišta sa Evropskom unijom.
"A da bismo to postigli, mi ćemo sastaviti spisak ključnih reformi što će pomoći i pristupanju tržištu i dobijanju dodatnih sredstava", rekao je Žiofre.
To je, ističe, upravo ono što je EU primenila na svojim članicama posle pandemije kovida, kada je obezbedila novac na tržištu i uslovila davanje tog novca realizacijom unapred dogovorenih reformi. Taj isti pristup će, kaže, Evropska unija primeniti i na Zapadni Balkan.
Istakao je da je došlo do istorijske promene u tome kako EU gleda na proširenje i dodao da je ono neophodno zbog geopolitičkih okolnosti, posle početka sukoba u Ukrajini.
Važno je da i EU i zemlje kandidati urade domaći zadatak
"Dakle, ovo je istorijska prilika i važno je da i Evropska unija, ali i zemlje kandidati urade domaći zadatak. Moramo da ubrzamo reforme, moramo vrlo jasne odluke da donesemo gde hoćemo da idemo", zaključio je Žiofre.
Evropska unija je, ističe, prvi ekonomski partner Srbije, povezani smo geografski, istorijski i postoji želja i volja da uradimo ovaj posao i moramo da idemo napred.
