U iščekivanju izveštaja Dore Bakojani, izvestioca za tzv. Kosovo u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, sagovornici "Kosovo onlajna" ukazuju da ukoliko u izveštaju bude prikazana realna slika sa terena, on neće moći da posluži kao argument za članstvo "Kosova" u toj evropskoj instituciji, pre svega jer na "Kosovu" nema poštovanja ljudskih prava.
Ističu, takođe, da bi učlanjenje tzv. Kosova u Savet Evrope bilo kršenje Statuta SE i svega onoga za šta se SE zalaže.
Bakojani se tokom posete "Kosovu", između ostalih, sastala sa premijerom i predsednicom "Kosova", sa delegacijom Srpske liste i igumanom manastira Visoki Dečani Savom Janjićem. Izjave za javnost nije davala, ali prema saopštenju Vlade tzv. Kosova, Bakojani je "izrazila zadovoljstvo promenom i razvojem koje je 'Kosovo' postiglo od njene poslednje posete pre 14 godina".
Dok su predstavnici Srpske liste tokom sastanka sa Bakojani ukazali na to da se Srbi na ovim prostorima nalaze u najgoroj poziciji od 1999. godine, predsednica i premijer "Kosova" uveravali su je da je "Kosovo" posvećeno ispunjavanju svih standarda SE, uključujući demokratiju, ljudska prava i vladavinu prava.
Naredna faza u procesu razmatranja zahteva Prištine za učlanjenje u SE podrazumeva i da Odbor za pravna pitanja i ljudska prava i Odbor za ravnopravnost i nediskriminaciju pripreme odvojena mišljenja, a izvestioci tih odbora posetiće "Kosovo" do kraja godine.
Naučni savetnik u Institutu za evropske studije Slobodan Zečević kaže za "Kosovo onlajn" da ukoliko izveštaj izvestioca Dore Bakojani bude povoljan, on može da "pogura 'Kosovo' ka članstvu u Savetu Evrope", ali da povoljan može da bude samo ukoliko bude prikazana lažna slika sa terena.
"Ako bude prikazana lažna slika prema kojoj nacionalne manjine žive potpuno normalno, prema kojoj Srpska pravoslavna crkva nije pod pritiskom, da se ne pokušava prisvajanje imovine SPC u istorijskom smislu, a i u fizičkom jer je jedan deo zemljišta koji pripada Crkvi uzurpiran, onda može da bude pozitivan", kaže Zečević.
Kako dodaje, realnost na terenu je totalno drugačija od onoga što se može videti u rezolucijama Evropskog parlamenta ili u nekim izveštajima zapadnih posrednika i izvestilaca o "Kosovu".
"To je potpuno druga realnost. Ako naprave izveštaj na bazi neke fiktivne realnosti reći će da je sve u redu, odlično, Kurti je šampion demokratije, SPC nije ugrožena, kao ni srpski narod, sve je u redu. Ukoliko budu napravili objektivan izveštaj, videće da tu postoji mnogo problema pre svega vezanih za Zajednicu srpskih opština", navodi Zečević.
To bi bilo kršenje Statuta PSSE
Prilikom sastanka sa Bakojani, kosovska predsednica Vjosa Osmani ukazala je da pošto sledeće godine SE slavi 75 godina od osnivanja, da bi bilo "simbolično" da SE otvori vrata za "Kosovo". Šefica delegacije Srbije pri PSSE Biljana Pantić-Pilja kaže da je u ovom trenutku teško prognozirati da li će "Kosovo" postati punopravan član ove organizacije, jer iako postoje pritisci pojedinih zemalja, istovremeno postoji i nejedinstvo članica SE.
"Po meni, to bi bilo kršenje Statuta PSSE, svega onoga za šta se PSSE zapravo i zalaže, jer do sada nikada nismo imali situaciju da se neki entitet prima kao država članica", rekla je ona.
"Drugo, takođe je nezahvalno predviđati kakvo će biti glasanje. Za odluku su potrebne dve trećine glasova. Iskreno se nadam da će ta procedura ići na način na koji bi trebalo da ide, ali do sada smo videli da PSSE uz pritisak pojedinih zemalja ne poštuje proceduru i Statut. Mi smo to kao srpska delegacija isticali svaki put kada dođe do te diskusije", dodala je Pantić-Pilja, ističući da što se tiče poštovanja ljudskih prava za koja se PSSE zalaže, toga na "Kosovu" nema, naročito kada je reč o Srbima.
"Ako izveštaj bude realan prema tome kako se stvari zaista dešavaju, sigurna sam da će pokazati da na takozvanom Kosovu nema poštovanja ljudskih prava posebno prema nealbanskom stanovništvu. A videćemo šta će reći Komitet za jednakost i nediskriminaciju koji je zadužen da isprati da li se poštuju određeni propisi na takozvanom Kosovu", kaže Pantić-Pilja.
Ona napominje, međutim, da Priština konstantno vrši pritisak.
"To imamo stalno i u PSSE. Oni vrše pritisak na određene zemlje kako je 'Kosovo' demokratska zemlja, kako poštuju sva prava i sve propise i da treba da postanu punopravan član. Ali to je ono što mi zakočimo i kažemo: ne, prvo vi niste zemlja, nego ste entitet. Treba da se poštuje i Rezolucija UN, ističemo da nema poštovanja ljudskih prava i kao delegacija Srbije nastavićemo i dalje da se borimo protiv njihovog prijema, jer smatramo da je to grubo kršenje Statuta, što je jedna stvar. Drugo, pokazalo se u SE da ne postoji jedinstvo povodom ovog pitanja i na ovaj način se posebno razjedinjuje to jedinstvo u SE kada su teška vremena, kada imamo sukob oko Rusije i Ukrajine, Palestinu i Izrael. Neke zemlje su posebno pokazale da imaju dvostruke aršine i da ne poštuju norme međunarodnog prava kada je prijem takozvanog Kosova u pitanju", ističe.
Pantić-Pilja objašnjava da će Bakojani u decembru na sastanku Političkog komiteta PSSE da iznese kratak izveštaj o kome će polemisati. Kada se izveštaj usvoji, on dalje ide u plenum, gde je potrebna dvotrećinska većina za usvajanje.
"Dve trećine poslanika PSSE treba da podrži taj izveštaj i onda se statutarno mišljenje šalje Komitetu ministara koji odlučuje o prijemu neke zemlje u punopravno članstvo u PSSE, što ovde ne bi bio slučaj, jer takozvano 'Kosovo' nije zemlja, nego entitet, što mi redovno ističemo", navodi Pantić-Pilja.
Zahtev "Kosova" za prijem u SE od momenta kada je predat 2022. bio je "na ledu" čitavu godinu, da bi Komitet ministara SE 24. aprila ove godine odlučio da ga prosledi u dalju proceduru u Parlamentarnu skupštinu SE. Prilikom odlučivanja na Komitetu, protiv pokretanja procedure o odlučivanju o zahtevu Prištine, bile su Mađarska, Azerbejdžan, Gruzija, Rumunija, Kipar, Španija i Srbija. Podršku Prištini pružile su 33 države, među kojima su iz regiona Crna Gora, Slovenija, Severna Makedonija, Hrvatska i Albanija.