Izborni cenzus, koji je do 2020. godine bio pet odsto, a od tada do danas smanjen na tri, naterao je mnoge stranke na predizborne koalicije.
Nužda ne bira ko će s kim na izbornu listu, jer svakoj stranci je cilj da uđe u parlament.
Udruživanje u koalicije nije samo stvar političkog opstanka, nego i finansijskog. Stranka je dužna da vrati sredstava dobijena iz budžeta za izbornu kampanju ako ne osvoji više od 1 odsto glasova.
Zbog svega navedenog, istorija srpskog višestranačja obeležena je brojnim neprincipijelnim koalicijama.
Predstojeći izbori već doneli iznenađenja
Najveće iznenađenje u susret predstojećim parlamentarnim izborima 17. decembra je objava Borisa Tadića, predsednika Socijaldemokratske stranke da će na izbore u koaliciji sa predsednikom "Dosta je bilo" Sašom Radulovićem i grupom građana "Nestale bebe".
Ova neprirodna koalicija je izazvala čuđenje, ali kako nisu uspeli pregovori Tadića i prozapadne opozicije o jedinstvenoj listi, očigledno je bivšem predsedniku Srbije jedina mogućnost za prelazak cenzusa bilo ovakvo udruživanje.
Formirana je i koalicija Stranke pravde i pomirenja koju vodi Usame Zukorlić i Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini Tomislava Žigmanova.
Iako je nejasno šta politički povezuje ove dve stranke manjinskih naroda koji su u jednom slučaju najbrojniji na prostoru Raške i Novog Pazara, a drugi u Vojvodini, jasno je da se nadaju da će udruživanjem uspeti da zabeleže bolji izborni rezultat.
Podsetimo, ova stranka je i na izborima 2022. pod vođstvom Muamera Zukorlića formirala koaliciju sa Demokratskom partijom Makedonaca.
Čudna koalicija priprema se i na nivou Beograda gde će Srpska napredna stranka na listu sa Srpskom radikalnom strankom iz koje je nastala i od koje je preuzela članove. Posebno je neobična zbog različitog odnosa prema Evropskoj uniji, ali se predstavnici SNS-a i SRS-a pravdaju time da se opredeljenost države prema EU neće gledati na nivou vlasti u glavnom gradu.
Neprirodne koalicije formirane i ranije
Da su u Srbiji politička čuda moguća postalo je jasno posle "istorijskog pomirenja" Socijalističke partije Srbije i Demokratske stranke. Ovaj dogovor nastao je nakon parlamentarnih izbora 2008. godine.
Analitičari su saglasni da su postizborne koalicije manje štetne po stranke od predizbornih koje mogu čak i da im smanje broj osvojenih glasova.
Lider Liberalno-demorkatske partije Čedomir Jovanović godinama je učestvovao na parlamentarnim izborima praveći razne koalicije nadajući se da će ući u parlament.
Na izborima 2014. napraviće listu sa tadašnjom Bošnjačkom demokratskom zajednicom Sandžaka Muamera Zukorlića, ali će ostati ispod cenzusa. U Skupštinu se vraća 2016. godine zahvaljujući koaliciji "Čeda, Boris, Čanak".
Jovanović je i na izborima 2020. formirao "Koaliciju za mir" nadajući se da će ući u Skupštinu. Na listi su bili Bošnjačka građanska stranka, Stranka Crnogoraca, Udruženje Jugoslovena u Srbiji, Vlaška narodna stranka, Akciona mreža asocijacija romskih organizacija, Udruženje građana "Rumuni Homolja", ali je ostala ispod cenzusa.
Rok za predaju lista za predstojeće izbore je 26. novembar. Zato broj neprincipijelnih koalicija nije konačan, jer ne zna se ko nas još može iznenaditi u narednih 12 dana.