Bez upozorenja i bilo kakvog objašnjenja "Jutjub" je ukinuo kanale RT Balkan - "Relativizacija" Ljiljane Smajlović kao i podkasta "Lokomotiva" Marka Nikolića i Tiosava Purića. Ova dva naloga pridružili su se "Jutjubovoj" listi nepoželjnih na kojoj je od letos i "Mojih pet minuta" Nikole Vrzića, kao i "Saveti za vozače". Glavni kanal RT Balkan poživeo je najkraće na ovoj društvenoj mreži – "Gugl" ga je, u skladu sa demokratskim vrednostima Zapada, ugasio posle svega tri nedelje. Isto je prošao i kanal Marka Dolaša "Vesti u dva minuta".
Prema osnovnim pravilima kompanije, kanal na "Jutjubu" može biti ugašen zbog prigovora korisnika na video sadržaj - tri uzastopna upozorenja u roku od 90 dana automatski gase kanal. Takva upozorenja našoj redakciji nisu stizala, a opet, kao u talasima – na svaka tri, četiri meseca iz internet prostora nestaju sadržaji koje RT Balkan proizvodi.
Budući da RT Balkan sve vreme radi u skladu sa pravilima profesije, ali i obraćajući dužnu pažnju na pravila mreža na kojima emituje svoj sadržaj, najpre će biti da je zajednički razlog za to što naše kanale prekriva internet mrak – jednostavno cenzura. "Totalitarna demokratija" sa Zapada u punom je zamahu kada su ruski mediji u pitanju. Ugasiti, blokirati, sankcionisati, zabraniti - Rusima, veruju na Zapadu, nikako ne treba dozvoliti da naruše narative koje su podmetnuli NATO i EU.
Izgleda da se sprovodi pretnja bivšeg portparola Madlen Olbrajt Džejmsa Rubina, sada šefa Centra za globalni angažman američkog Stejt departmenta, o "čišćenju" informacionog okruženja od "ruskog zagađivanja".
On je nedavno poručio da "integritet informacija, kao i teritorijalni integritet, na Balkanu ne smeju biti kompromitovani", i ustvrdio da se ruski mediji, RT Balkan i "Sputnjik", "koriste kako bi izazivali podele" u zemljama poput Crne Gore i Severne Makedonije.
Rusija, kaže, radi iza kulisa, a Stejt department je sam sebi dodelio plemenitu misiju da Balkan spasava od "malignog ruskog uticaja".
Od ukrajinskih političara, preko različitih izveštaja Evropske komisije, pa sve do pasivno-agresivnih saopštenja o nezadovoljstvu kojekakvih zapadnih struja što u Srbiji i dalje funkcionišu RT Balkan i Sputnjik - neprestano se traži da se ruski glas ućutka, kao i da se ljudima onemogući da čuju onu čuvenu "drugu stranu" koja je neophodna u svakom iole objektivnom izveštaju.
Pozivamo zato novinarska udruženja da napokon prekinu gromoglasnu tišinu kojom su prethodnih godinu dana pratili pritiske sa kojima se u svom novinarskom radu suočava naša redakcija.
Sloboda medija ne bi trebalo da bude relativna, bez obzira na to čiji kapital stoji iza nekog medija – pravo je ljudi da sami biraju načine na koje će se informisati, a Srbi su, prema rezultatima istraživanja koje je Nova srpska politička misao (NSPM) tokom septembra obavila za RT Balkan, gotovo jednoglasno protiv zabrane ruskih medija- svega 3,1 odsto ljudi zalaže se za njihovo gašenje.
Medijska udruženja bi zato, ako su odana nepristrasnosti i objektivnosti kao osnovnim novinarskim vrednostima - morala da dignu glas protiv očiglednih i brutalnih pokušaja da se naša redakcija ućutka.
Isto tako, vreme izborne kampanje pravo je vreme da od političkih partija u Srbiji saznamo kakvi su njihovi stavovi o cenzuri, pa ih zato pozivamo da se oglase i jasno izraze svoje neslaganje sa cenzurisanjem RT Balkana – naravno, ukoliko smatraju da sloboda štampe treba da postoji za sve medijske aktere.