Premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti, iskoristio je još jedan međunarodni događaj kako bi zvanični Beograd optužio za umešanost u dešavanja u Banjskoj 24. septembra.
Na institutu 'Karl Rener' u Beču zatražio je izručenje Milana Radoičića i ostalih, tvrdeći da je navodno "plan A" Srbije tog dana bio da "natera Kosovsku policiju da napadne manastir", a "plan B" – "da Kosovo pošalje KBS na Sever bez saglasnosti NATO-a, a zatim da kažu – zaustavite Vojsku Kosova ili ulazimo sa vojskom".
Kurti je rekao da sumnja da je namera Srbije bila da natera policiju tzv. Kosova da napadne manastir Banjska.
"Mislim da su se nadali da će napasti manastir, gde su bili hodočasnici i pravoslavni sveštenici. Prvo što mi je palo na pamet kada me je ministar unutrašnjih poslova pozvao u nedelju 24. septembra u 4 sata ujutro, pitao sam ga gde se to dešava. Ispričao mi je da je u blizini manastira", započeo je premijer tzv. Kosova svoje viđenje događaja.
Takođe je u Sarajevu 1. marta 1992. godine, krvoproliće počelo ranjavanjem pravoslavnog episkopa i ubistvom mladoženjinog oca na ceremoniji, osvrnuo se Kurti.
"Svi su mislili da je sveštenik ubijen, ali je bio ranjen. Bio je to pokušaj da se ovom sukobu da verska nijansa. I kao što je Čerčil rekao, ako želite da se sukob nikada ne završi, učinite ga verskim. Moje naređenje ministru unutrašnjih poslova je bilo – nula civilnih žrtava, nijedan metak naših policajaca na zidine manastira. Samo na taj način se treba boriti protiv terorista", rekao je Kurti.
On je dodao da je "plan B" Srbije bio da gurne tzv. Kosovo da pošalje KBS na sever bez saglasnosti NATO-a, a zatim da kaže zaustavite Vojsku Kosova ili ulazimo sa vojskom.
"Ali nijedan scenario se nije ostvario, pa smo izašli kao pobednici. Sada treba izručiti grupu Milana Radoičića, uhapsiti pripadnike 'Severne brigade' i 'Civilne zaštite' koje smo proglasili terorističkim organizacijama".
Kurti je rekao da je potrebna međuopštinska saradnja, ali da ona treba da bude jasna u odnosu na Srbiju.
"Srbija je počela sa 16 barikada, povređivanjem i ranjavanjem 90 vojnika KFOR-a 29. maja, zatim kidnapovanjem trojice kosovskih policajaca u junu, a zatim i ubistvom policajca Afrima Bunjakua 24. septembra. Ne treba nam peta epizoda. U tom smislu nam je potrebna podrška EU i SAD, koje moraju jasno da kažu da su otisci zvaničnog Beograda na svemu što se dogodilo 24. septembra", rekao je Kurti.