Server o Statutu ZSO: Dobre vesti, nije dobro što se ne zahteva da Srbija prizna "Kosovo"

Direktor Kancelarije za KiM Petar Petković saopštio je da je Beograd prihvatio poziv specijalnog izaslanika EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka za sastanak u Briselu, na kojem će za dva dana "početi razgovori o tekstu Statuta ZSO". 

Bivši američki diplomata, profesor na Univerzitetu Džons Hopkins i albanski lobista Danijel Server je na svom blogu ocenio da je Statut Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu, koji je predložila EU, "sada javno dostupan", ocenjujući da se iz njegove perspektive ne može jednostavno prosuditi "da li je on dobar ili loš".

"Odgovor je, naravno, komplikovan i ne zavisi samo od onoga što se nalazi u predloženom tekstu, već i od onoga što je iz njega izostalo", dodaje on.

Iako se sadržaj nacrta i dalje drži u tajnosti, bivši šef tzv. Kosovske informativne agencije (KIA) Burim Ramadani objavio je nacrt statuta Zajednice srpskih opština (ZSO) koji je, kako je naveo, pripremila Evropska unija.

Kao prvu stavku pod kategorijom "dobro", Server navodi to što se KiM naziva "Republika Kosovo".

"To je po mom mišljenju pravi naziv. Pretpostavljam da je ovo nešto što Srbija ne bi prihvatila, ali moraćemo da sačekamo i vidimo", dodaje.

Nacrtom se predviđa da će Ustavni sud Kosova revidirati nacrt, uključujući izmene i dopune statuta, što je od ključnog značaja, ocenjuje Server.

"Čini mi se da su procedure za osnivanje razumne i predviđaju ulogu Ministarstva za administraciju lokalne samouprave Vlade 'Kosova'. Članstvo u Zajednici bi u opštinama sa srpskom većinom bilo na dobrovoljnoj bazi. Navodi se da bi nesrpske zajednice trebalo da budu zastupljene, mada nije definisano na koji način", objašnjava.

Kao poslednji "dobar" aspekat navodnog teksta Statuta ZSO Server ističe da će EU obezbediti nadzor u periodu od pet godina, sa mogućnošću obnavljanja za još pet.

Sa druge strane su "ne tako dobre stvari" u nacrtu, koje smetaju bivšem američkom diplomati. Na primer, u Statutu se navodi da Srbima na "Kosovu" treba omogućiti da koriste već postojeća prava, bez dodavanja izvršne nadležnosti mimo onih koje već postoje u opštinama.

To, smatra Server, nije dobro, budući da bi Srbi tako dobili mogućnost da imaju izvršne nadležnosti u oblastima u kojima opštine već imaju nadležnosti.

"To omogućava Vladi Srbije da pruži finansijsku podršku bez potrebe da je prethodno razmotri Vlada 'Kosova', koja bi imala samo ovlašćenje za revizije. Takođe predviđa uvoz bez carina i poreza za ZSO, što predstavlja ogromnu rupu u dokumentu", smatra Server.

ZSO može da donosi propise, odluke, deklaracije, poslovnike i uputstva. Ova odredba jasno predviđa izvršna ovlašćenja, zabrinut je albanski lobista.

"Vlada Srbije može preko ZSO da pruža zdravstvene i obrazovne usluge. Ovo u suštini čini trajnim sadašnji aranžman koji zadire u suverenitet 'Kosova'", navodi Server i upozorava da "Kosovo" ne bi imalo jasno definisanu ulogu u nadzoru nad nastavnim planom i programom koji se nudi u obrazovnim institucijama koje organizuje Srbija.

Opštine sa srpskom većinom imale bi odrešene ruke u oblastima koje su u njihovoj nadležnosti, uključujući kulturu, ekonomski razvoj, urbano i ruralno planiranje i istraživanje i razvoj. 

"Pitam se da li ZSO može da odluči da automobili voze na levoj strani?", pita se Server primećujući da su, po njegovom mišljenju, u nacrtu pojedine stavke izostale.

"Sam statut ne zahteva da Srbija prizna 'Kosovo', niti se poziva na sporazum iz 2013. na kome se zasniva, a koji je imao jasne odredbe koje impliciraju suverenitet 'Kosova' i priznaju važnost kosovskog ustava na celoj teritoriji 'Kosova'. Ova pitanja bi trebalo da budu rešena pre bilo kakvog formalnog usvajanja statuta", ocenjuje albanski lobista.

Kako dodaje, u statutu ima dosta odredaba koje Srbija ne bi prihvatila za Opštine sa albanskom većinom u Srbiji.

"Reciprocitet je jedno od prvih pravila diplomatije. Na sve na šta Srbija ne bi pristala, ne bi ni 'Kosovo' trebalo da pristane - osim ako to nije u interesu Republike 'Kosovo'", piše Server primećujući da "nema ograničenja u pogledu tačaka dnevnog reda o kojima bi ZSO mogla da raspravlja".

Da li bi bilo dozvoljeno da se razmatra odbacivanje kosovskog pravosudnog sistema, "kao što je to urađeno u Republici Srpskoj", ili o proglašenju nezavisnosti? Da li bi mogla da se donese uredba o zabrani izlaganja albanskih kulturnih artefakata u opštinama Udruženja, pita se Server.

On dodaje da ne postoji odredba koja nalaže održavanje javnih sednica Udruženja i njegovog Izvršnog odbora, pa čak ni javno objavljivanje njihovih odluka.

"EU i SAD bez sumnje nameravaju da nametnu ovaj predlog Aljbinu Kurtiju. To bi bila greška. Siguran sam da su mnoge od ovih tačaka diskutabilne i da nisam sve dobro razumeo. Možda postoje i druge tačke koje treba razjasniti. Biće mi drago da vidim široku diskusiju o ovom nacrtu", zaključuje Server.