Zašto može Gete, a ne može Njegoš: Ko je oklevetao srpskog vladiku, pesnika i vladara? (VIDEO)

Crna Gora je prvi put zaista obeležila Njegošev dan posvećen Petru Drugom Petroviću Njegošu – pravoslavnom vladici, vladaru i pesniku. Osim dva neradna dana 13. i 14. novembra, nije bilo zvaničnog državnog obeležavanja.

Praznik je obeležio Filološki fakultet Univerziteta Crne Gore predavanjem u svojoj zgradi u Nikšiću. Mitropolija crnogorsko-primorska tri dana proslavlja praznik u Cetinjskom manastiru, Nikšiću, Podgorici, ali nekoliko dana ranije u Herceg Novom.

Crnogorcima smeta što se Njegoševa dela tretiraju "kao deo srpske književnosti"

Praznik je bio prošle godine, ali Vlada Crne Gore nije mogla da se dogovori da li će biti proglašeni neradni dani, jer je praznik "pao" u nedelju koja je inače neradna u Crnoj Gori.

Pokušali da Njegoša proglase za genocidnog

Crna Gora još od 2013. godine pokušava da ustanovi praznik posvećen Njegošu. Tome se protivila Bošnjačka stranka koja je bila u vlasti sa Demokratskom partijom socijalista Mila Đukanovića.

Politički predstavnici bošnjaka proglasili su Njegoša za genocidnog, zato što je, tvrdi Bošnjačka stranka, "istraga poturica iz 'Gorskog vijenca' arhetip etničkog čišćenja".

"Zaboravilo" se da je veliki pesnik pisao o oslobađanju od osmanske vlasti koja je vekovima činila zlodela širom Balkana.

Demokratski front godinama je bezuspešno pokušavao da skupština proglasi Njegošev rođendan za državni praznik, ali nije bilo potrebne većine.

Praznik je na kraju ustanovljen kao državni 2021. godine na predlog Demokratske partije Crne Gore, kao kulturna svetkovina.

Kome smeta poruka iz Beograda?

Imajući u vidu da je Njegoš bio pesnik koji je govorio srpski jezik, pisao ćirilicom, slovima koje je sam nazivao srpskim, sasvim je logično da dan njegovog rođenja bude obeležen i u glavnom gradu Srbije.

To se i dogodilo i to vrlo simbolično. Na Kuli Beograd sinoć je osvanuo lik velikog vladike uz njegove čuvene stihove "Tvrd je orah voćka čudnovata".

Ova poruka probudila je stare duhove u Crnoj Gori koji su besni jer se Njegoš pojavio u Beogradu, smatrajući da Srbija nema pravo na njega.

Mediji bliski nekadašnjem predsedniku Crne Gore Milu Đukanoviću objavili su da Srbija nema nema svoje pesnike, pa mora da se kiti tobože tuđim.

Iz Beograda se oglasio nekadašnji visoki funkcioner Demokratske stranke Balša Božović, inače poreklom iz Crne Gore. U pokušaju da bude duhovit, Božović piše "Kapela u Beogradu na vodi".

Božović aludira na to što Njegoševa poslednja želja nije ispunjena, da počiva u kapeli na Lovćenu, već je minirana, a na njenom mestu podignut mauzolej.

Zanimljivo je da su drugi veliki pesnici, poput Johana Volfganga Getea, proglašeni za velikane nemačke kulture. Zato se Gete podjednako slavi i u Nemačkoj i u Austriji, odnosno svuda gde se govori nemačkim jezikom.

Podsetimo, i sam Gete se divio srpskoj kulturi, i na nemački jezik preveo srpsku narodnu pesmu "Hasanaginicu".

Zašto je onda sporno da se čovek koji je govorio i pisao srpskim jezikom ne slavi i u Podgorici i u Beogradu?

Izgleda da je Njegoš najviše "kriv" što je u svojim delima veličao srpstvo, pa već decenijama u Crnoj Gori pokušavaju da ga razdvoje na atome, kako bi ga odvojili od srpstva koje je toliko veličao i opevao za večnost.

Prošlo je 210 godina od rođenja Njegoša i vreme je da se "pleme koje snom mrtvijem spava" probudi, a da srpstvo ne bude ugašeno.