Rade Basta nedavno je osnovao pokret "Evropski put" i najavio izlazak na izbore, iako niko ne zna ko su članovi njegove stranke, osim što se u javnosti pojavila informacija da je potpredsednik direktor kompanije "Biomelem" Zoran Ilić.
Mnoge izborne liste su već predate, a pitanje je da li Basta može da prikupi 10.000 potpisa kako bi se kandidovao.
U javnosti je upamćen po hvalospevima Evropskoj uniji i Sjedinjenim Američkim Državama, kao i pozivima da Srbija uvede sankcije Rusiji. Činilo se da svim silama želi da postane Amerikanac, ali to nije tačno.
Nedavno je obznanio da je zapravo Jugosloven, kao i da smatra da vrednosti nekadašnje Jugoslavije sada nosi Evropska unija.
Da li Basta jugonostalgijom zapravo samo traži rupu u zakonu kako bi na izborima njegova stranka učestvovala kao partija nacionalne manjine?
Mogu li Jugosloveni da budu nacionalna manjina?
U Srbiji su registrovane 23 nacionalne manjine i one imaju svoje nacionalne savete koji se bave zaštitom njihovih prava.
Nacionalna manjina je, prema zakonu, svaka grupa državljana Srbije koja je po brojnosti dovoljno reprezentativna, iako predstavlja manjinu na teritoriji Srbije, pripada nekoj od grupa stanovništva koje su u dugotrajnoj i čvrstoj vezi sa teritorijom Srbije i poseduje obeležja kao što su jezik, kultura, nacionalna ili etnička pripadnost, poreklo ili veroispovest, po kojima se razlikuje od većine stanovništva, i čiji se pripadnici odlikuju brigom da zajedno održavaju svoj zajednički identitet, uključujući kulturu, tradiciju, jezik ili religiju.
Na poslednjem popisu 27.143 osobe su se izjasnile kao Jugosloveni, što je rast u odnosu na popis iz 2011. godine kada ih je bilo 23.303.
Više puta se pojavljivao zahtev da Jugosloveni u Srbiji budu proglašeni za nacionalnu manjinu, iako je očigledno da po zakonu to ne mogu da budu jer nemaju svoj jezik, kulturu ni nacionalnu pripadnost.
Narodni pokret "Jugosloveni" predao je 7. novembra zahtev predsedniku države, premijerki, Narodnoj skupštini i Ministarstvu za ljudska i manjinska prava zahtev da Jugosloveni budu proglašeni za nacionalnu manjinu.
"Ovom prilikom najavljujemo prelazak u narednu fazu aktivnosti Pokreta o čemu ćemo javnost blagovremeno obaveštavati preko medija i društvenih mreža", navode u saopštenju.
Na pitanje da li ovo znači da će izaći na izbore, predsednik beogradskog odbora pokreta Đorđe Škorić kaže da trenutno ne žele da se bave dnevnom politikom.
Za stranke manjina postoje lakši uslovi za osnivanje, odnosno potrebno je samo 1.000 potpisa. Takođe, za ove stranke na izborima ne važi cenzus, već prirodni prag koji iznosi 0,4 odsto, odnosno oko 16.000 glasova ako izlaznost bude oko 60 odsto.
Ovakvi uslovi olakšali bi Bastin put u skupštinu, ali, teško da će Jugosloveni ikada biti proglašeni za nacionalnu manjinu.
Jedini način da Basta iskoristi rupu u "zakonu" o nacionalnim manjinama je da ga neka manjinska partija stavi na svoju listu. Prema važećem Zakonu o političkim partijama, na listama manjina mogu da budu i oni koji nisu pripadnici manjine, već je dovoljno da se zalažu za zaštitu njihovih prava. Ostaje pitanje da li bi neka manjina želela da joj predstavnik bude Basta.