Osnovnu školu "Desanka Maksimović" u selu Biljača u opštini Bujanovac po svemu sudeći krasiće još uvek ime srpske pesnikinje uprkos želji albanske većine u skupštini opštine Bujanovac da ona promeni naziv.
Škola ne može da vrši statusne promene, promenu naziva ili sedišta u toku nastavne godine, navodi se u članu 95 Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja kojim se regulišu statusne promene. U ovom članu navedeno je i da se odluka o promeni naziva donosi uz saglasnost Ministarstva prosvete.
S obzirom da po zakonu naziv škole ne može da se menja u toku školske godine, a skupština u Bujanovcu glasala je o tome dok se još ni prvo polugodište nije završilo, biće da je, komentarišući inicijativu predsednika Nacionalnog saveta Albanaca Nevzada Lutfijua o promeni naziva najbliži istini bio direktor Koordinacionog tela za Bujanovac, Preševo i Medveđu Nenad Mitrović. On je izjavio za beogradske "Večernje novosti" da se bliže lokalni izbori i da "na ovaj način Albanci pokušavaju da steknu neke političke poene".
Albanci su, inače, odluku o promenu naziva škole pravdali time da u obrazovnoj ustanovi u Biljači više nema nijednog srpskog đaka, da su svi učenici Albanci pa zbog toga škola ne treba da se zove "Desanka Maksimović". Za njih je "velika uvreda", kako je rekao Luftiju, da ova osmoletka nosi ime jedne od najvećih dečijih pesnikinja zemlje u kojoj žive i čiji su građani.
Promenu imena škole, koju je izglasala skupština u Bujanovcu, ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović nazvala je "neprimerenom" i podsetila da resorno ministarstvo donosi konačnu odluku povodom takvih inicijativa.
Zanimljivo je i koga bi Albanci želeli da vide da krasi naziv njihove škole. Umesto Desanke, oni traže da obrazovna ustanova u Bujanovcu ponese ime albanskog pisca Ismaila Kadarea. Time bi postali jedina škola u Srbiji, a i šire, koja nosi ime još uvek živog čoveka.
Ismail Kadare (1936) albanski je književnik, pesnik esejista i dramaturg. Više puta predlagan za Nobelovu nagradu za književnost, nedavno mu je, sredinom oktobra, francuski predsednik Emanuel Makron uručio Orden Legije časti u Tirani. Kadare se najčešće opisuje kao pisac koji je razotkrivao mehanizme diktatorskih režima, imajući iskustvo života u komunističkoj Albaniji. Od 1990. godine, kada je zatražio politički azil, živi u Parizu, a poslednjih godina na relaciji Pariz-Tirana.
Godine 2009. na Kosovu i Metohiji bio je gost predsednika tzv. Kosova Fatmira Sejdijua koji ga je nazvao najboljim "ambasadorom u predstavljanju albanskog identiteta u Evropi". Šta taj identitet podrazumeva objasnio je tom prilikom sam Kadare.
"Nije prvi put da smo zajedno, nije prvi put da smo se razumeli, nije prvi put da imamo isto mišljenje o stvarima na Kosovu, koje su suštinske za albansku naciju", izjavio je tada Kadare dodajući da "vreme radi za Kosovo i Albaniju".
Nekoliko godina kasnije, u intervjuu za beogradski "Nin" nije se moglo pročitati zašto je Kosovo "srce Albanije" i najvažnije pitanje albanskog nacionalnog identiteta, ali se moglo pročitati šta misli o kolevci srpskog naroda.
"Isticano je da je Kosovo kolevka Srbije, kao i sećanje na Kosovsku bitku iz 1389. Zemlja na kojoj je vođena jedna bitka, makar ona bila fatalna po jedan narod, ne može odrediti, čak ni delimično, njegovu 'kolevku'. Pored toga, čuveni boj na Kosovu nije ono što se uči u jednom delu škola na Balkanu. Njegova suština je izmenjena kako bi se prilagodila današnjoj politici. Izmenjeni su, na primer, učesnici alijansi, zatim ko je protiv koga ratovao, što je osnova svakog rata, i tako redom", rekao je 2012. za "Nin" pisac čije ime bi trebalo da ponese jedna škola u Srbiji.
U istom razgovoru, objasnio je i da Kosovo "naseljavaju pre svega Albanci, i stoga se ono smatra albanskim". Ima i druga "vizija, obrazlagao je dalje Kadare, po kojem je Kosovo srpsko i ona je izvor nesklada, kako je rekao pisac.
"Postojalo je vreme kada je takav nesklad bio dozvoljen, ali ono pripada kolonijalističkoj epohi i ono je zauvek nestalo. Kosovo je bilo kolonija, poslednji apsurd u Evropi. Zbog toga se i Evropa umešala sa zakašnjenjem, ali surovo, radi normalizacije stanja", objasnio je Kadare.