Urolog dr Aleksandar Milošević rekao je za RT Balkan da kvalitet vazduha koji udišemo, kao i hrana koju jedemo, a koja u sebi sadrži hormone vrlo negativno utiču na organizam čoveka.
Kako kaže, životinje su tretirane raznim hormonskim sredstvima da bi postojao veći prinos mesa, što ne znači da je ta hrana kvalitetna.
"Hrana treba da bude raznolika, puna povrća, puna voća, ribe, ali meso ne sme da bude preterano zastupljeno u ishrani pogotovo kada su u pitanju prerađevine", naglašava on.
U novoj studiji koja je sprovedena, a čija je autorka dekanka Koledža za javno zdravlje na Univerzitetu Džordž Mejson navodi se da pesticidi koji se koriste u baštama, travnjacima i kojima se prska voće i povrće, doprinose dramatičnom padu broja spermatozoida.
"Tokom 50 godina, koncentracija sperme je pala za oko 50 odsto", rekla je Melisa Peri autorka studije.
Sa tim da se smanjio broj spermatozoida i kod muškaraca u Srbiji slaže se i doktor Milošević naglasivši da se pre 30 godina, kada je on počeo da se bavi ovim poslom, normalnim minimalnim brojem spermatozoida u jednom mililitru semene tečnosti se smatralo 20 miliona, a danas je ta norma spuštena na 10 miliona u mililitru.
"Međutim, što je manje spermatozoida manja je šansa da se dođe do oplodnje", objasnio je on, dodajući da su se kriterijumi spustili zbog stila života i lošije ishrane.
Šta sve utiče na plodnost muškaraca?
Prema rečima dr Miloševića, na plodnost muškarca, prvenstveno utiče genetsko nasleđe.
On kaže da se testisi pregledaju i dok je dete u majčinoj utrobi, zatim kod novorođenčeta da se vide kakvi su, a takođe dečak treba da se pregleda i posle puberteta.
Kako kaže, spermogram je jednostavan pregled funkcionalosti testisa.
"Ono što utiče na kvalitet semene tečnosti je prirodni testosteron, ne i veštački. Veštački deluje kontra, smanjuje spermatogenezu. Da bi se stvarao prirodni testosteron potrebno je kretanje, aktivnost, što manje sedenja i što manje kompijutera, interneta, jer je tokom aktivnosti testosteron veći", naglašava dr Milošević.