"Porodična kuća na cesti i klizištu": Kako se Srbin povratnik bori za svoju imovinu u Sarajevu

Godinama traje borba sarajevskih Srba i njihovih potomaka za imovinu, a jedan od onih koji duže od deceniju bezuspešno vodi bitku da sačuva svoje je i Miodrag Stijepić, povratnik u Ilidžu.

U naselju Rogačići, tačno ispred njegovog prozora, gradi se poslednja deonica sarajevske zaobilaznice od Vlakova do Mostarskog raskršća.

"Opasnost na putu, porodična kuća na cesti" - Miodrag je pripremio inovativni saobraćajni znak upozorenja za buduće korisnike saobraćajnice još pre deceniju. Putnika još nema. Nema ni građevinara i mašina već dve godine, da okončaju započete radove. "Radi" samo klizište i ispod i iznad domaćinstva.

"Kad su počeli da rade, da kopaju, krenulo je klizište. Čim su oni dole počeli da rade i da potkopavaju, odmah je krenulo", kaže Stijepić za RTRS.

Od teških mašina i pokrenutog klizišta, jedna kuća je potpuno ruinirana i za život neuslovna, a druga ga na mesečnom nivou mnogo košta s obzirom na pukotine koje mora da zakrpi.

Zbog toga što ne može da sanira pokrenuto klizište sopstvenim sredstvima, u iščekivanju jesenjih kiša opravdano strahuje za svoju bezbednost.

"Oni su meni presekli put dole, i pešački put i kolski. Ja inače živim u centru sela, ali do prve prodavnice mi treba 3,5 kilometra, a prodavnica mi je, dok sam imao put, bila udaljena 50 metara, a tako i autobuska stanica", navodi Stijepić.

Jedini povratnik u nekada srpskom naselju na rešavanje problema klizišta i uništenih objekata čeka 10 godina. A obraćao se kaže na brojne adrese - od kantonalnih i opštinskih vlasti pa do mesne zajednice.

"Gde god dođete sad, oni će s vama da razgovaraju dva minuta, sve dok vam ne čuju ime. Kad vam čuju ime, vi ste završili sa njima. Za njih je predmet završen, zatvore knjigu i odoše, ne trebate ih zvati više", ističe Srbin.

Srpsko ime i prezime nije, međutim, smetalo, kada je Stijepić pokušao da zaustavi izvođača u devastiranju vlastitog domaćinstva. Odmah je reagovala policija i uručila kazneni nalog od 500 konvertibilnih maraka. Za urušeno imanje, kaznu niko ne plaća i pored pravosnažne presude sarajevskog Kantonalnog suda, kojom je naložena eksproprijacija zemljišta.

Akti su jasni - "u zaštitnoj zoni od 40 metara ne sme biti objekata izuzev onih sa posebnom dozvolom". A Miodragova kuća ni četiri nije udaljena. No, kakva korist od već požutele sudske presude kada ona očigledno ne važi za izvođača - sarajevski Euro-asfalt i finansijera Autoceste FBiH.

Iz matične opštine još ranije su, tvrde, preduzeli neophodne radnje.

"Uvažavajući drugostepeno rešenje, kao i predmetnu presudu, date su upute i smernice, preduzete su neophodne radnje u cilju donošenja novog akta u skladu sa pozitivnim propisima", rekli su iz opštine Ilidža.

Slučaj Stijepić, nažalost, nije jedini povratnički na trasama puteva koje grade "Autoceste Federacije". Hadžići, Bradina, Ortijež u dolini Neretve - nizu nikada kraja, nabraja Đorđe Radanović, predsednik Odbora za zaštitu prava Srba u FBiH.

"Autoceste Federacije BiH redovno krše prava Srba na trasama koje su uspostavili za izgradnju auto-puteva. Oni ulaze u posed srpske imovine, grade auto-ceste bez pitanja Srba, zatim vrše podelu srpske parcele, ostavljaju iza sebe nered", tvrdi Radanović.

Za nered koji su ostavili u naselju Rogačići, Miodrag će pravdu ponovo da traži pred sudom. Ovaj put tražiće i krivičnu odgovornost za uzurpatore imovine.