Sukob Milanovića i Plenkovića: Hrvatska u dve kolone

Predsednik Hrvatske Zoran Milanović neće učestvovati na centralno obeležavanju takozvanog Dana sećanja na žrtvu Vukovara 1991. 18. novembra, čime će biti otklonjena svaka mogućnost od formiranja dve kolone, jedne u kojoj bi bio premijer Andrej Plenković (plus članstvo HDZ-a), i druge, koju bi predvodio Milanović.

Predsednik Hrvatske je ranije izjavio da će toga dana biti u Škabrnji, a da će dan ranije, 17. novembra, otići u Vukovar, na otkrivanje spomenika Kati Šoljić, majci četvorice poginulih hrvatskih boraca i "junakinji Domovinskog rata" i "simbolu patnje i hrabrosti hrvatske majke".

Vukovar 18. novembra možda neće imati dve kolone, ali već godinama Hrvatska korača u (najmanje) dve kolone - jednoj koju predvodi Milanović i drugu sa Plenkovićem na čelu.

Banda koja vodi Hrvatsku

Odnosi predsednika Hrvatske Milanovića, koji je pripadao Socijaldemokratskoj stranci, i hrvatskog premijera Plenkovića, koji stoji na čelu vladajuće Hrvatske demokratske zajednice, već godinama se ne mogu označiti kao primer dobre i korektne saradnje, pogotovu ne najviših državnih zvaničnika. Njihov odnos nije moguće opisati samo kao politički sukob "dva jarca na brvnu" - reč je i o ličnoj netrpeljivosti, odnosu u "slobodnom padu".

Njihova prepucavanja postala su poznata u javnosti kao u najmanju ruku "neprimerena", a i jedan i drugi se mogu pohvaliti oštrim jezikom. S tim što "Milanović sve govori iz glave." 

Čini se da Milanović i Plenković ne propuštaju priliku da uđu u klinč i da se povod za svađu kod njih dvojice ne bira - svejedno je da li se radi o unutrašnjoj, ili spoljnoj politci. 

Na primer, proletos, povodom zahteva grupe hrvatskih penzionisanih generala za pomilovanje dvojice bivših obaveštajaca, Josipa Perkovića i Zdravka Mustača, Plenković je izjavio da je taj zahtev orkestriran i da dolazi od šefa države, na šta ga je Milanović nazvao "prljavim Plenkovićem" i "udbaškim naslednikom", a njegove ministre "bandom koja vodi Hrvatsku".

Premijer male države, bludnica na putu

Njih dvojica se ne slažu ni oko mnogo važnijih pitanja, oko kojih bi trebalo da nastupaju jedinstveno ili barem umerenije, kao što je to nedavni zahtev Švedske i Finske da pristupe NATO-u. Predsednik Milanović je tada kritikovao ponašanje te dve države i njihovih zvaničnika, rečima da su to potezi "onih koji ne žele da vide kako se ponašaju države koje brinu o svojim interesima i za to koriste sve raspoložive instrumente". Dodao je da su zahtevi Turske možda preterani, "ali da je to pravo Turske".

Turska će ipak, nastavio je Milanović, "skupo prodati svoj svoj status u NATO-u, dok se Hrvatska ponaša sasvim suprotno od toga". Hrvatskog premijera je tada optužio za "hiperservilnost", imajući u vidu i njegov odnos prema Rusiji i svojevremeno putovanje Plenkovića u Kijev, kada je Ukrajini prelagao da primeni hrvatska iskustva "o mirnoj reintegraciji". Milanović je tom prilikom izgovorio i ovo: "Plenković je premijer male države, dopušta da je razvlače kao bludnicu po putu." 

I skorašnja poseta predsednice Kongresa Nensi Pelosi Zagrebu ponovo je pokrenula stari-novi sukob na relaciji predsednik-premijer Hrvatske. Milanović je tada odbio da primi Pelosijevu, uz komentar da će ona "za 14 dana biti prošlost." Mnogi u Hrvatskoj, a posebno Plenković, su ga zbog toga osudili.

Premijer je optužio predsednika da "sprema odstupnicu prema Rusima" i nazvao ga "Kremljenkom".

Pričanje viceva iz glave

Što se tiče Plenkovića, za njega se u Hrvatskoj tvrdi da se rukovodi samo ličnom ambicijom i da razmišlja samo o jednoj stvari: o svom sledećem nameštenju, negde u Briselu. Za to vreme, Plenković se "sam sebi divi na svakoj konferenciji za štampu i govori o uspesima koje samo on vidi."    

Plenković se hvali da govori šest jezika, ali zlobnici kažu da na svih šest jezika nema ništa pametno da kaže. Ipak, Plenković je proračunat i on je "sebi podredio celokupnu infrastrukturu države." To mu daje izvesnu prednost u odnosu na Milanovića.

Za Milanovića se veruje da je jedna od njegovih opsesivnih ideja da uništi HDZ. Njegova prednost u odnosu na Plenkovića je to što sam priprema svoje govore. Plenković nije elokventan i na konferencijama za štampu ponekad izgubi kontrolu. Milanović, naprotiv, "sve govori iz glave". Ali to pričanje viceva "iz glave" ga čini sličnijim nekom "stend-ap" komičaru nego predsedniku države.