Kuvar, reper i influenser Milan Janković Čorba proputovao je svet kuvajući u ekstremnim uslovima i nepristupačnim lokacijama od vrhova planina, preko Bliskog Istoka i Afrike, ali je poseban utisak na njega ostavilo kuvanje srpskog vojničkog pasulja za ruske borce na prvoj liniji fronta u Dobasu.
"Kroz moje odrastanje i kulturu i vaspitanje Rusi su uvek bili naša braća", priseća se Milan onoga što su mu roditelji usadili u najranijem detinjstvu.
Razvoj karijere omogućio mu je da u Rusiju i otputuje. Iako je isprva bio u Moskvi, otvorila se mogućnost da otputuje i u Donbas, što je on prihvatio, ne znajući šta će ga tamo sačekati.
"Otišao sam da pokažem podršku, da znaju sa smo uz njih i da neko misli na njih", ističe naš sagovornik.
Kako je sam rekao, nije mu bilo svejedno jer oko njega padaju bombe, ali je ubrzo shvatio da je baš tamo gde želi da bude - sa ruskim borcima za koje želi da učini nešto lepo, kako bi im iskazao podršku na svoj način.
Na prvoj liniji fronta u Donjecku, u teškim i opasnim okolnostima kuvao im je tradicionalno srpsko vojničko jelo - pasulj sa slaninom.
"Oni su rekli da nikada bolji pasulj u životu nisu probali", ponosan je Milan.
Ruski vojnici bili su, kaže, jako srećni jer je on kao mladić sa Kosova i Metohije došao da ih podrži, pa se još jednom potvrdilo da su "Rusi i Srbi braća zauvek".
Svirao im je i pevao srpske tradicionalne pesme u želji da ih ohrabri i izmami im osmeh na lice i poruči da je to samo period koji će proći.
Čorba je iz Donjecka otputovao i u Lugansk, gde je ruskim studentima koji žive u teškim uslovima spremao "Gastro uštipak", koji je i naša reporterska ekipa imala prilike da proba.
"To je bio momenat koji je za mene bio značajan, jer sam mogao da im pružim pažnju i ljubav, kao i da im prenesem neke poruke", kaže on.
U svojoj emisiji "Gastro hud" socijalno ugroženima porodicama kuva moderna jela od sastojaka koje sebi uvek mogu da priušte, a sve što zaradi od emisija daje u humanitarne svrhe za narod u južnoj srpskoj pokrajini.
Smatra sebe Robin Hudom, samo što, kako kaže, ne pljačka bogate da bi delio siromašnima, već kuva za siromašne.
"Ja sam se ugledao na svoje roditelje, jer ta njihova želja i motivacija da ostanu na Kosovu i Metohiji uopšte nije bila mala", navodi naš domaćin koji ne krije koliko je zahvalan roditeljima na tome što su mu usadili tradicionalne srpske vrednosti.
Odrastanje na Kosovu i Metohiji, u malenom Šilovu u opštini Gnjilane, u teškim socijalno-ekonomskim uslovima Milana nije obeshrabrilo. Naprotiv, dalo mu je motiv i kako sam kaže, bunt, da ostvari sve ono što zamisli.
"Moje odrastanje na Kosovu i Metohiji je specifično", kaže naš sagovornik ističući:
"Nikad ne bih menjao svoje detinjstvo da sada mogu da vratim vreme, ali nikad ne bih ni poželeo da ima takvo detinjstvo."
A kakvo je bilo njegovo detinjstvo? Onakvo kakvo deca na Kosovu i Metohiji jedino i pamte: bez slobode kretanja i u stalnom strahu, dok se oko njega puca, a svugde su vojnici Kfora. Ne krije da je to na njemu ostavilo traga, ali se izdigao iznad toga i sanjao velike snove koje ostvaruje.
Za sve teško, kaže, "to je samo trenutni izazov, nije finalno i ne treba da nas obeleži, jer to nije kraj, već samo deo puta", upoređujući to sa nivoom u igrici koji se prelazi.
"Što je teže - to će sutra biti bolje", poručuje Milan sa osmehom.